Udruženje za modernu historiju je objavilo knjigu pod naslovom „IZAZOVI PLURALIZMA 1990-IH GODINA. „History Fest 2020.“ Riječ je o većini razgovora koji su obavljeni u okviru četvrtog po redu History Festa, koji je održan od 2. do 5. septembra 2020. godine u online formatu. Glavna tema je bila politička pluralizacija u jugoistočnoj Evropi tokom 1990-ih godina. U ovoj knjizi objavljene su diskusije sa dva panela, razgovori sa pojedinim historičarima o ulozi historičara u javnosti kao i razgovori sa autorima o njihovim knjigama.
Feministički broj Perspectives magazina, regionalne pubikacije koju godišnje izdaje Heinrich Böll Fondacija, želi međunarodnoj publici predstaviti perspektive Jugoistočne Evrope, dati analize globalnih i regionalnih trendova i omogućiti uvid u razvoj i političke rasprave. Tema ovogodišnjeg izdanja je rod i feminizam na Zapadnom Balkanu, koji kroz četiri tematske cjeline (state of play, gender in transitions: revolution is female?, interventions i resistance) daje pregled konteksta, percepcije roda i stanje prava žena, otvara pitanje spola i roda kroz društvenu (re)evoluciju i konflikte, inicijative i prakse koje rade na razgradnji patrijarhata te vrlo konkretne prakse otpora u našim zemljama. Kroz teme rodno zasnovanog nasilja, političke participacije, ekonomskih odnosa, ekologije, aktivizma, tjelesnosti, te iz perspektiva akademije, aktivistkinja, novinarki, književnica fokusiramo se na svojevrsnu strategiju borbe za ženska prava na Balkanu: da li ista počiva na premisi da se nećemo umoriti i odustati? Ovo izdanje Balkan Perspectives je napisano kroz žensko autorstvo, ocrtavajući prava i borbe za rodnu ravnopravnost koje traju generacijama na Zapadnom Balkanu.
Rijetko je kada i gdje, genocid bio normaliziran kao genocid nad Bošnjacima. To je proces koji je počeo istovremeno sa samim genocidom - ne samo rasprostranjenom kampanjom zataškavanja od strane njegovih počinilaca, već i retoričkim napadom i minimalizacijom koji je preuzela međunarodna zajednica.
Dosadašnja skromna praksa u primjeni Zakona o zabrani diskriminacije, te drugih zakona i normi koji se odnose na nelegitimnu diskriminaciju, kao i iskustva iz prakse u regiji ukazuje na potrebu za izradom analiza, tumačenja i komentara o primjeni adekvatnih pravnih normi i standarda.
Kao epilog neuspjehu ove inicijative, EU se sada suočava sa političkim izazovom u odnosu na ustavnu reformu, a na koju nije pripremljena: izmjenama i dopunama Izbornog zakona BiH nakon presude Ustavnog suda u predmetu Ljubić. Istovremeno, izričita podrška hrvatske vlade etno-nacionalističkoj agendi HDZ BiH predstavlja ozbiljnu prijetnju jedinstvu EU u svom pristupu BiH, posebno u vezi sa ustavnom reformom. EU - tako željna da izbjegne bilo kakvu diskusiju o ustavnoj reformi - sada je stjerana u ćošak.
Po svemu sudeći će se EU nakon općih izbora u oktobru 2018. godine morati suočiti sa najvećom ustavnom krizom u zemlji od kraja rata i neuspjehom svoje inicijative u BiH
Fondacija Heinrich Böll predstavalja studiju "Mediji i shrinking space u BiH: utišani alternativni glasovi" autorica prof. dr. Lejle Turčilo i doc. dr. Belme Buljubašić. Ovo istraživanje predstavlja svojevrsni nastavak prošlogodišnje publikacije Shrinking Spaces in the Western Balkans, koja govori o globalnom fenomenu sužavanja prostora djelovanja aktera civilnog društva. Ovaj put se fokusiramo na manifestacije pomenutog fenomena u domenu medija.
Ovogodišnje izdanje magazina Perspectives se bavi fenomenom „zarobljene države“ (state capture) – korupcijom i nepotzmom, te njihovim uticajem na pravnu državu i život građanki i građana. Osim toga se osvrćemo na praksu zapošljavanja podobnih, a ne sposobnih, kao i uticaj politike na obrazovanje, slobodu medija, nacionalizam kao „instrument“ moćnika, odsustvo vladavine prava i druga goruća pitanja.
Magazin je na engleskom jeziku
Analiza „Masovni odlazak mladih iz BiH: potraga za poslom ili bijeg od stvarnosti?“ je nastala saradnjom Centra za izborne studije (CIS) i Heinrich Bӧll Fondacije u cilju aktualiziranja i definiranja problema masovnog odlaska mladih ljudi iz Bosne i Hercegovine, pokušavajući otkriti stvarne razloge i uzroke odlaska mladih ljudi u potrazi za boljim i sigurnijim životom.
Publikacija „Iskustva i preporuke NVO sektora za unaprijeđenje kvalitete izbornog procesa u Bosni i Hercegovini“ je nastala kao rezultat konferencije “Jačanje uloge NVO sektora u izbornom procesu u BiH” koju je Centar za izborne studije (CIS) organizirao u partnerstvu sa Fondacijom “Heinrich Bӧll” u decembru 2016. godine, a zatim i niza razgovora i diskusija na temu jačanja kvalitete izbornog procesa u BiH kroz rad i napore nevladinog sektora, a na temelju izbornog ciklusa 2016. godine.
Der bisherige Umsetzungsprozess der Reformagenda hat bewiesen, dass die führenden internationalen Akteure in BiH durchaus in der Lage sind, das Land in Richtung eines nachhaltigen Reformkurses zu drängen. Das hat in erster Linie die Anwendung strikter Konditionalität durch den IMF demonstriert. Dass die EU-Initiative bisher nur so begrenzte Ergebnisse hervorgebracht hat, lag nicht etwa daran, dass eine Politik der Konditionalität in BiH nicht funktioniert oder funktionieren kann, wie es viel EU Offizielle regelmäßig behaupten, sondern am fehlenden politischen Willen der EU, Konditionalität konsequent und strikt anzuwenden.
