Bosna i Herzegovina

Oktobarsko je rano jutro, u jednom prijedorskom kafiću. Ispred mene je moj prenosivi računar, ispred njega moj mobilni sa pokrenutom aplikacijom za snimanje zvuka. Kad govori off the record, kao što govori o „svojim“ glasovima od prije četiri godine, uzme telefon, prekrije drugom rukom mikrofon, spusti uređaj nisko pod sto, šapatom kaže šta ima reći i onda vrati telefon na sto. “Pa ni 500 nije realno”, dodaje.

Ko se najviše bavio funkcionerskom kampanjom?

Fondacija Heinrich Boell, ured u Sarajevu, organizuje četvrto izdanje Zelene škole kako bi doprinijela diskusiji i razumijevanju tema važnih za društvo u Bosni i Hercegovini i regionu. 

Ali zašto bi građani uopšte trebali brinuti o još jednoj od desetina strategija EU?

Za organizam ne možemo reći da je zdrav ako je jedan organ obolio, pa analogno tome,  slojeve društva ne možemo posmatrati segmentirano nego moramo napraviti cjeloviti društveno-ekološki otisak jednog prostora, grada, kantona, države kako bismo transformirali „zdravstveni“ status.

Ratovi vođeni na postjugoslovenskim prostorima odneli su više od 130 hiljada ljudskih života, nekoliko miliona ljudi je proterano iz svojih domova, trajno ili privremeno raseljeno, stotine hiljada ljudi preživelo je različite oblike psihičke i fizičke torture i zlostavljanja, na hiljade žena i muškaraca je silovano.

U periodu 07. – 10. septembra/rujna 2023. održat će se treće izdanje Zelene ljetne škole.

Poljoprivredno-prehrambeni fakultet otišao je i korak ili čak više njih dalje. Ne samo da imaju prigodnu studentsku kantinu, već od nedavno, i tzv. funkcionalnu i pametnu kantinu, a za studentski džep, jer kvalitetno nije, nužno i, uvijek skupo. Naime, uz stručno i akademsko mentorstvo, sve su, dizajnirali i, kreirali studenti...

Društvo Bosne i Hercegovine nikako da iskorači iz identitarnih utvrda, a što je pomalo banalan iskaz koji susrećemo gotovo stalno. Često sam imala prilike da slušam u okviru nekih istraživanja o izgradnji mira kako “obični ljudi” funkcionišu i obnavljaju pokidane veze, i gotovo svaki dan možemo čuti neku priču o zajedničkoj obnovi nekog verskog objekta, o različitim oblicima saradnje u okviru eko akcija, ženskom umrežavanju, zajedničkim inicijativama veterana i sl. Glavni uzroci tinjajućih sukoba su političke elite koje decenijama žive veoma dobro na račun ovih podela i koje su kroz svojevrsnu refeudalizaciju društva akumulirali ekonomsku, političku i simboličku moć sa čvrstim uporištem u podeljenim i etnički “očišćenim” teritorijama.