Kao epilog neuspjehu ove inicijative, EU se sada suočava sa političkim izazovom u odnosu na ustavnu reformu, a na koju nije pripremljena: izmjenama i dopunama Izbornog zakona BiH nakon presude Ustavnog suda u predmetu Ljubić. Istovremeno, izričita podrška hrvatske vlade etno-nacionalističkoj agendi HDZ BiH predstavlja ozbiljnu prijetnju jedinstvu EU u svom pristupu BiH, posebno u vezi sa ustavnom reformom. EU - tako željna da izbjegne bilo kakvu diskusiju o ustavnoj reformi - sada je stjerana u ćošak. Po svemu sudeći će se EU nakon općih izbora u oktobru 2018. godine morati suočiti sa najvećom ustavnom krizom u zemlji od kraja rata i neuspjehom svoje inicijative u BiH

Knjiga koja je pred vama, Zbornik radova o temama iz bosanskohercegovačke ekohistorije 20. stoljeća, predstavlja rezultat nastojanja kolegica i kolega historičara da svoje istraživačke ambicije i namjere iskažu i u pravcu koji nije naročito uobičajen u bosanskohercegovačkoj historiografiji.

Fondacija Heinrich Böll predstavalja studiju "Mediji i shrinking space u BiH: utišani alternativni glasovi" autorica prof. dr. Lejle Turčilo i doc. dr. Belme Buljubašić. Ovo istraživanje predstavlja svojevrsni nastavak prošlogodišnje publikacije Shrinking Spaces in the Western Balkans, koja govori o globalnom fenomenu sužavanja prostora djelovanja aktera civilnog društva. Ovaj put se fokusiramo na manifestacije pomenutog fenomena u domenu medija.

Ovogodišnje izdanje magazina Perspectives se bavi fenomenom „zarobljene države“ (state capture) – korupcijom i nepotzmom, te njihovim uticajem na pravnu državu i život građanki i građana. Osim toga se osvrćemo na praksu zapošljavanja podobnih, a ne sposobnih, kao i  uticaj politike na obrazovanje, slobodu medija, nacionalizam kao „instrument“ moćnika, odsustvo vladavine prava i druga goruća pitanja.   Magazin je na engleskom jeziku

Analiza „Masovni odlazak mladih iz BiH: potraga za poslom ili bijeg od stvarnosti?“ je nastala saradnjom Centra za izborne studije (CIS) i  Heinrich Bӧll Fondacije u cilju aktualiziranja i definiranja problema masovnog odlaska mladih ljudi iz Bosne i Hercegovine, pokušavajući otkriti stvarne razloge i uzroke odlaska mladih ljudi u potrazi za boljim i sigurnijim životom.

Uz stalni rast cijena energije sve više se domaćinstava suočava sa problemima podmirivanja računa za energiju, te bivaju prisiljeni živjeti u energetski neadekvatnim uslovima uz smanjenje životnog prostora zimi. Energetski siromašnim smatraju se sva domaćinstva koja za podmirivanje računa za vodu, električnu i toplotnu energiju troše preko 10 % od ukupnih prihoda ili nisu u mogućnosti da plaćaju ove račune. Jasno je da je energetsko siromaštvo gorući problem u Bosni i Hercegovini iako još uvijek nedostaje puno podataka i metodologija za definiranje kriterija ugroženosti. U dokumentu su date definicije energetskog siromaštva, informacije o potrošnji energije u BiH, rezultati anketiranja građana BiH o potrošnji energije u domaćinstvima, te preporuke civilnog društva za ublažavanje ovih problema.

Radionice su koncipirane da traju 45 minuta do sat vremena i dešavaju se jednom sedmično. Zadnja lekcija predstavlja školski projekat izgradnje zelenog zida u prostorijama škole. Dokazano je da biljke pozitivno utiču na kvalitet unutarnjeg zraka, prvenstveno jer uzimaju CO2, a izbacuju oksigen procesom fotosinteze, upijaju čestice prašine, a dodatno i pozitivno utiču na raspoloženje, produktivnost i koncentraciju. Izgradnja zelenog zida predstavlja jedan od vrlo efikasnih vidova poboljšanja kvaliteta zraka kojeg djeca udišu u svojim učionicama.

Publikacija „Iskustva i preporuke NVO sektora za unaprijeđenje kvalitete izbornog procesa u Bosni i Hercegovini“ je nastala kao rezultat konferencije “Jačanje uloge NVO sektora u izbornom procesu u BiH” koju je Centar za izborne studije (CIS) organizirao u partnerstvu sa Fondacijom “Heinrich Bӧll” u decembru 2016. godine, a zatim i niza razgovora i diskusija na temu jačanja kvalitete izbornog procesa u BiH kroz rad i napore nevladinog sektora, a na temelju izbornog ciklusa 2016. godine.

Kada govorimo o većem zaokretu ka obnovljivim izvorima energije u Bosni i Hercegovini, jedan od čestih prigovora jest da prilikom realizacije ovakvih projekata sama lokalna zajednica gotovo nema nikakve koristi od takvih projekata, dok s druge strane postoji velika bojazan od devastacije okoliša. Energetska zadruga je efikasan način kako lokalna zajednica može preuzeti kontrolu nad lokalnim energetskim resursima i spriječiti dominaciju velikih investitora. Cilj ovog Priručnika je ukazati na osnove principa zadrugarstava i kako se koncept energetskih zadruga može koristi za lokalni ekonomski razvoj korištenjem lokalnih obnovljivih izvora energije, te pokazati uspješne primjere iz EU i regije kako bi se potakao razvoj sličnih projekata u Bosni i Hercegovini.

Der bisherige Umsetzungsprozess der Reformagenda hat bewiesen, dass die führenden internationalen Akteure in BiH durchaus in der Lage sind, das Land in Richtung eines nachhaltigen Reformkurses zu drängen. Das hat in erster Linie die Anwendung strikter Konditionalität durch den IMF demonstriert. Dass die EU-Initiative bisher nur so begrenzte Ergebnisse hervorgebracht hat, lag nicht etwa daran, dass eine Politik der Konditionalität in BiH nicht funktioniert oder funktionieren kann, wie es viel EU Offizielle regelmäßig behaupten, sondern am fehlenden politischen Willen der EU, Konditionalität konsequent und strikt anzuwenden.