Nasilje prema ženama u vreme epidemije

Pozivi na samoizolaciju i pojačane mere izolacije, uključujući i potpunu zabranu kretanja, mogu imati direktan negativni učinak na žene, decu i starije osobe koje su izložene nasilju u porodičnom kontekstu i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja. Ranjivost žena se pogoršava u svim situacijama kriza i katastrofa, mada još uvek nema pouzdanih podataka razvrstanih po polu o posledicama epidemije korona virusa (na infekciju, komplikacije i smrtni ishod, ali i na druge aspekte života). Žene će biti suočene sa različitim faktorima rizika, na koje bi trebalo imati odgovore, kako bi se sprečilo pogoršanje postojeće rodne nejadnakosti. Iako su režimi izolacije i zabrana u vreme epidemije strogi, zapamtite NIJE ZABRANJENO BEŽATI! U situaciji ozbiljne opasnosti od nasilja pozovite policiju. Javite se Autonomnom ženskom centru za informacije i podršku u pravljenju individualnog sigurnosnog plana.

Vrijeme čitanja: 8 minutes
NO to violence against women
Teaser Image Caption
NO to violence against women

IZOLACIJA ZBOG EPIDEMIJE KORONA VIRUSOM MOGLA BI DA POVEĆA NASILJE PREMA ŽENAMA

 

Nasilje prema ženama već ima epidemijske razmere: jedna od tri žene širom sveta iskusi neku formu fizičkog ili seksualnog nasilja tokom svog života, najčešće od partnera ili muškarca koga poznaje. Ženske organizacije širom sveta pišu o tome da se može očekivati povećan broj prijava nasilja u porodici i drugih formi rodno zasnovanog nasilja, kao posledica prisilne izolacije, povećane socijalne distance, promenjenih režima rada i smanjenih resursa institucija koje su ključne za zaštitu i podršku žrtvama, odnosno veće izloženosti žena nasilnim partnerima i muškim članovima porodice.

Izveštaji iz Kine govore o čak tri puta većem broju prijava događaja nasilja u porodici od početka epidemije. Slične informacije stižu i iz Sjedinjenih američkih država, gde telefonske linije podrške za žrtve nasilja beleže dva puta veći broj poziva, a žene govore da učinioci koriste epidemiju za dalju kontrolu i izolaciju, uključujući i od finansijske i zdravstvene pomoći, ili im prete izbacivanjem iz kuće, a zbog finansijske zavisnosti od nasilnika, njihova situacija može da se pogorša. 

I kod nas, saopštenja Autonomnog ženskog centra i Mreže žene protiv nasilja ističu da, uz puno razumevanje za to što se najvažniji rasursi društva koncentrišu i koriste za suzbijanje daljeg širenja korona virusa, je nužno obezbediti pravovremenu i odgovarajuću podršku za žene i njihovu decu u situacijama nasilja, kako bi se sprečili teški ili tragični događaji, o kojima izveštavaju mediji

Iako razmere, trajanje i posledice epidemije predstavljaju stresore koji pojačavaju strah, tenziju, finansijsku i egzistencijalnu nesigurnost, reagovanje poput povećanog konzumiranja alkohola, treba znati da oni nisu uzroci nasilja (već “okidači” ili faktori rizika za njegovu pojavu). Važno je da profesionalci u relevantnim službama to imaju u vidu, tako da ne umanjuju i ne opravdavaju prijavljeno nasilje. Takođe, treba imati u vidu da strukturne nejednakosti u društvu čine posebno ranjivim određene grupe žena, kao što su žene sa invaliditetom, bez državljanstva, izbegle i raseljene, u situaciji migracije ili azila, starije žene, u našem kotekstu i Romkinje, žene koje žive na selu ili u udaljenim i izolovanim mestima. Ovim će ženama biti potrebna efektivna zaštita od nasilja, ali i pomoć za ostvarivanje osnovnih prava, kao što su hrana, bezbedno stanovanje, zdravstvena briga.

Zbog svega navedenog ubrzano se prikupljaju korisne smernice, informacije i preporuke koje se mogu primeniti u radu sa žrtvama nasilja u porodici i seksualnog nasilja i adaptirati za skloništa za žrtve nasilja tokom pandemije korona virusa. Pažnja se posvećuje i problemima sa kojima se susreću deca u ovim situacijama. Takođe, ukazuje se na teškoće koje u ovom periodu mogu imati žene u ostvarivanju seksualnih i reproduktivnih prava.

I različita međunarodna tela pozivaju na ukjučivanje rodne perspektive u sve mere za ublažavanje posledica COVID-19, uključujući i akcije za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja. Traži se da nadležni organi pripreme i distribuiraju jasne poruke i informacije o dostupnim merama zaštite; uspostave timove za hitno reagovanje u slučaju prijava nasilja; obezbede sigurna skloništa kojima mogu pristupiti sve žrtve rodno zasnovanog nasilja tokom epidemije; te da se pojačaju mere zaštite za žene i devojke koje su u većem riziku od rodno zasnovanog nasilja.   

Ženama treba dostupna informacija da mogu i kome da prijave nasilje i da će dobiti kriznu intervenciju koja odgovara aktuelnoj i njihovoj konkretnoj situaciji. Traumatsko iskustvo kojem su izložene žrtve nasilja biće pojačano strahom i neizvesnošću, što se mora imati u vidu u svim fazama rada i podrške. Nužno je razumeti i one postupke žrtve koji nisu korisni za formalne procese (koji predstavljaju njihove startegije prevladavanja situacije). Iako neće biti lako dostupne sve mere zaštite i podrške, važno je nastojati da se one obezbede.

Mnoge organizacije koje pružaju podršku tokom epidemije će preći na digitalnu komunikaciju, zbog čega treba imati na umu pitanja sigurnosti i privatnosti žrtava, odnosno rizike koji mogu da se pojave. Ova komunikacija ostavlja trag na osnovu kog bi nasilnik mogao otkriti da je žena tražila pomoć, što bi moglo da ugrozi njenu sigurnost. Identifikacione informacije umanjuju poverljivost kontakta, ali one ne bi trebalo da umanje kontrolu koje žene moraju da imaju nad odlukama o tome da li i kada da prijave zlostavljanje.    

Iako su režimi izolacije i zabrana u vreme epidemije strogi, NIJE ZABRANJENO BEŽATI, te ženske organizacije ohrabruju žene kojima je potrebna pomoć da pozovu njihove brojeve i policiju.             

 

Situacija u Srbiji: zaštita i podrška za žene sa iskustvom nasilja tokom vanrednog stanja

 

U Srbiji postoje najave, a i vesti, da će se postupati u svim slučajevima prijave nasilja u porodici. Ohrabruje to što se Ministarstvo unutrašnjih poslova obratilo javnosti potvrđujući da će policija reagovati. Postoje izveštaji o tome da su izricane hitne mere učiniocima nasilja, a ostaje da se vidi kako će se one realizovati, posebno kada su učinioci stariji od 65 godina ili su u izloaciji. Rešenja će morati da se prilagođavaju za svaki konkretni slučaj.

Takođe, iako su pravosudni organi prešli na izmenjeni režim rada, tužilaštva će tokom vanrednog stanja redovno postupati u predmetima nasilja u porodici (ali i u onim gde je predložen ili određen pritvor ili su oštećena maloletna lica), dok će sudovi zakazivati glavne pretrese i ročišta u krivičnim delima nasilja u porodici i građanskim predmetima u kojima se odlučuje o merama zaštite od nasilja u porodici.  

Sve ženske organizacije koje deluju u okviru Mreže žene protiv nasilja organizovale su se i prilagodile svoj rad izmenjenim okolnostima. Radno vreme i kontakti organizacija mogu se naći na strani Mreže. I Autonomni ženski centar je u vanrednoj situaciji prilagodio pružanje podrške ženama sa isksutvom nasilja putem telefona: 0800 100 007 (za psihosocijalnu podršku) i telefona 011 26 56 178 (za pravnu podršku), koji su otvoreni svakog radnog dana od 10 do 15h. Dostupna je i podrška preko elektronske pošte: zene.savet@azc.org.rs i pravnapomoc@azc.org.rs kao i putem Facebook naloga Autonomnog ženskog centra.

U protekloj nedelji Autonomni ženski centar nije beležio povećan broj poziva (ali neke ženske organizacije, poput ASTRE, jesu). Povećala se zabrinutost žena i strepnja oko organizacije života, posebno za samohrane majke koje moraju da rade, a nemaju kome da ostave decu, ili su im roditelji stariji od 65 godina, ili strahuju od otkaza ako bi uzele bolovanje. S druge starne, za sve žene koje žive i izdražavaju decu od rada u neformalnoj ekonomiji, ograničavanje kontakata i kretanja umanjuje mogućnost ikakve zarade, a mnoge su već ostale bez posla.

Ministartvo nadležno za socijalnu politiku objavilo je telefone i elektronske adrese svih centara za socijalni rad, koji su organizovali minimalni proces rada, ali su dostupni na mobilnim telefonima. Očekuje se i da će isplata svih socijalnih davanja i novčanih naknada biti redovna, nakon problema koji je nastao u poštama. Ipak, bilo bi važno da ovo ministarstvo ponudi i dodatni plan pomoći za sve ugrožene kategorije stanovnika, među kojima su i žene sa iskutvom nasilja, posebno iz višestruko marginalizovanih grupa.      

Nema jednog, jedinstvenog rešenja za sve žene koje doživljavaju ili bi mogle da dožive nasilje u porodici u ovim okolnostima (koje se iz dana u dan menjaju). Svakako, žene treba da zovu policiju u svakom slučaju nasilja, posebno kada je situacija ozbiljna. Treba da sačuvaju kontakte ili da naprave dogovore sa susedima, rođacima, prijateljima – osobama od poverenja – u slučaju hitne potrebe. Autonomni ženski centar im stoji na raspolaganju za sve informacije, kao i za pomoć da razmotre i naprave sigurnosni plan za njihove konkretne situacije i izmenjene okolnosti života tokom epidemije korona virusom.

Tanja Ignjatović

Autonomni ženski centar