Direkcija za evropske integracije Vijeća ministara BiH (DEI) sprovela je u martu i aprilu ove godine istraživanje javnog mnjenja, i rezultati kažu da 76 odsto građana podržava ulazak BiH u EU. Kao razloge podrške integraciji ispitanici najčešće navode stvaranje većeg broja kvalitetnih radnih mesta i garanciju trajnog mira i stabilnosti. Otprilike isti broj (73 odsto) građana veruje da bi reforme trebalo sprovoditi i da nisu uslov intergacije u EU zbog stvaranja boljih uslova za život bh. građana. To kažu građani, šta god to u ovoj državi značilo. Jer, opet smo zakočili na rezultatima popisa. Neverovatno, ali istinito, u maloj zemlji od oko 3,5 miliona stanovnika, rezultate popisa čekamo više od dve godine. Očito je najbitnije ipak koliko ima Bošnjaka, Srba i Hrvata nego koliko ima tih građana, pa je sporan broj rezidentnih i nerezidentnih konstitutivnih. A bez toga po jednima nema, a po drugima ima razmatranja one aplikacije za članstvo, predate 15. februara i gromoglasno najavljene kao uspeh, zamajac i šta sve ne. Potrebno je ubrzati i sprovođenje famozne Reformske agende, koja obuhvata šest značajnih oblasti: javne finansije, oporezivanje i fiskalna održivost; poslovna klima i konkurentost; tržište rada; reforma socijalne zaštite i penzija; vladavina prava i dobro upravljanje; i reforma javne uprave.
Licitacija sprovedenih mera
Ukratko: EU je digla ruke od implementacije presude u slučaju Sejdić-Finci, digla je ruke i od pokušaja da se Ustav dogradi, a protesti 2014. godine su bili sjajan šlagvort za prenošenje fokusa na ekonomiju. Navodno zbog građana. Reformska agenda, što već po nazivu ukazuje da nema veze sa lokalnim jezicima i svakodnevnim govorom tih istih građana iza kojih se svi zaklanjaju kad zatreba, usvojena je konačno krajem jula 2015., a od tada se neprestano licitira procentom sprevedenih mera. Vlada Federacije BiH je na svojoj internet stranici objavila akcioni plan za realizaciju Reformske agende za BiH za period 2015-2018 (51 stavka), dok je Vlada Republike Srpske usvojila Izvještaj o realizaciji Akcionog plana Republike Srpske za sprovođenje Reformske agende 08.02. 2016. te tim povodom izdala i saopštenje da je u "2015. godini, od ukupno planiranih 48 mjera, Vlada Republike Srpske u potpunosti realizovala 25 mjera ili 52,1 odsto. U toku je realizacija 12 mjera /25 odsto/, a realizacija osam mjera /16,7 odsto/ pomjerena je za 2016. godinu, a nerealizovane su samo tri mjere /6,3 odsto/... realizovano u potpunosti i u toku 37 od 48 mjera /77,1 odsto/, a ako se tome broju dodaju i mjere čija je realizacija, zbog objektivnih razloga, prolongirana za 2016. godinu, može se reći da je od 48 mjera, Vlada Republike Srpske radila na 45 mjera /93,8 odsto/. Posmatrajući period 2016-2018. godina, od ukupno 30 mjera, Vlada Republike Srpske već aktivno radi na 20 mjera, odnosno, u toku je realizacija 66,7 odsto mjera."
Važno je umotati u procenat i nagomilati brojeva i objektivnih razloga. Šta, ko, kako i koji su efekti, nema odgovora.
Kad se baci pogled i na Akcioni plan Vlade FBiH, jedino za šta piše da je završeno je Zakon o radu, Zakon o unutrašnjem platnom prometu i Zakon o privrednim društvima. Ostalo? Verovatno i tu objektivni razlozi. No premijer FBiH je 10. maja u Mostaru izjavio da je ispunjeno 30 odsto mera i da će sprovođenje Reformske agende doneti 50.000 novih radnih mesta u četiri godine mandata aktuelne vlade. Izjava je data u 2016., kraj mandata je sa opštim izborima 2018., pa se ni tu ne uklapaju ni mere, ni procenti.
Optimizam bez granica
Umesto rasterećenja i poboljšanja poslovnog okruženja, licitiralo se novim akcizama ne samo na gorivo, već i na pivo i sokove, navodno da se finansira zdravstvo (čitaj: ogromni dugovi!), a da niko pomenuo nije reforme ili smanjenje poreza na rad, poreske olakšice, a kamoli tom Agendom predviđeno smanjenje parafiskalnih nameta i obustavu uvođenja novih. Reformska godina je, inače, završila i sa povećanjem javne potrošnje od jedan odsto, većom spoljnom, a posebno unutrašnjom zaduženošču te najavom novih zaduživanja. I, naravno, širenjem optimizma o velikim uspesima, što i ima smisla: sa istim domaćim i inostranim liderima raditi isto, a očekivati bolje rezultate, zaista je optimizam bez granica. Pri tome, domaći lideri uspešno fingiraju reforme već dve decenije i uspešno guše one iskrene u tim namerama u svojim redovima, a s druge strane EU iz godine u godinu snižava kriterije. Odnosno, iz dana jakih visokih predstavnika, kada se lestvica dizala i zato da se slome političke snage koje nisu po volji, zadnju deceniju kriteriji rapidno opadaju. I ovog (reformskog evropskog) puta uloge su unapred podeljene. Takoreći veterani reformskih igrokaza, posebno u borbi protiv korupcije. Da nam je broj novih fabrika jednak broju novih afera i nestalih milijardi, bili bismo najjača ekonomska sila Evrope. Ako je merodavan i indeks percepcije korupcije Transparency International, BiH se nalazi na 76. mestu, od ukupno 168 zemalja, sa ocenom 38 na skali od 0 do 100, nazadovala je u odnosu na prošlu godinu, kada je ocena iznosila 39, a primetan je i konstantan pad na lestvici, počevši od 2012. godine, kada je BiH imala ocjenu 42.
Umesto evropskog zaključka sa bh. akterima, citat iz nedavnog obraćanja šefa Delegacije Europske unije u Bosni i Hercegovini i specijalnog predstavnika Europske unije u Bosni i Hercegovini, Larsa Gunara Wigemarka: “Tako da svakoga ko opstruira donošenje važnih odluka, koje su potrebne za postizanje aranžmana sa MMF-om, Svjetskom bankom i EU, mi ćemo vrlo jasno prozvati i otvoreno ćemo vam reći ko je ko”. Evropski, a kao da je naš. Mi kao ne znamo ko je ko?!