(Ne)Snalaženje u uslovima pandemije

Da je i u pandemiji na sceni politika i politikantstvo, odnosno politička trgovina i ucene, vidljivo je bilo i iz odluke Vlade FBiH o raspodeli sredstva opštinama i kantonima za sanaciju posledica i borbu protiv koronavirusa.

Covid-19 and Economy

(Ne)Snalaženje u uslovima pandemije

Hronologija ili kako smo shvatili opasnost

Dana 30.01. sa sastanka u Sarajevu nadležnih službi o merama prevencije širenja koronavirusa poručeno je da je pojava koronavirusa u Bosni i Hercegovini umereno verovatna. "Svakodnevno smo u kontaktu sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom. Sve vrijeme imamo saradnju s Graničnom policijom. Imamo nadzor i nad kompanijama koje imaju radnike kineskog državljanstva. Mi ne isključujemo mogućnost pojave, a vjerovatnoća je, prema svjetskim istraživanjima, umjereno vjerovatna", rekao je pomoćnik Federalnog ministra za javno zdravlje. U Republici Srpskoj istog dana u Institutu za javno zdravstvo potvrdili su da nema ni sumnjivih slučajeva, ni obolelih od koronavirusa zabeleženih u BiH. Prvi slučajevi u okruženju zabeleženi su u Hrvatskoj, te da je verovatnoća unosa ovog virusa u RS, iako se ne može isključiti, veoma niska.

Petog marta u Bosni i Hercegovini je potvrđen prvi slučaj koronavirusa i to u Banjaluci, a devetog marta je zabeležen prvi slučaj koronavirusa u Federaciji BiH, što je bio pet25.02, Severnoj Makedoniji 26.02, Sloveniji 04.03, Srbiji 06.03, Kosovu 13.03, Crnoj Gori 17.03.2020.

Slovenija je stanje epidemije proglasila 12.03, Srbija vanredno stanje 15.03, Savet ministra BiH 17.03. stanje prirodne ili druge nesreće, Severna Makedonija vanredno stanje 18.03, dok do momenta pisanja ovog teksta u Crnij Gori nije proglašeno vanredno stanje, iako je ograničeno kretanje stanovništva. U Hrvatskoj, takođe, nije proglašeno vanredno stanje, dok na Kosovu još uvek nema saglasnosti o uvođenju vanrednog stanja. U Srbiji je četvrto vanredno stanje po redu i najrigoroznije do sada, iako vrlo kontradiktorno kada je u pitanju zaštita zdravlja građana. Na primer, iako je vanredno stanje uvedeno 15.03, tek prvog aprila donesene su odluke kojima se u potpunosti zabranjuje rad svih objekata i delatnosti koje podrazumevaju blizak fizički kontakt, kao što su frizerski i kozmetički saloni, fitnes klubovi i teretane. Doneta je odluka o zatvaranju svih kladionica, kockarnica i automat klubova i svoju delatnost mogu obavljati isključivo elektronskim putem. Bivši poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije, Rodoljub Šabić, u svom intervjuu za Al Jazeera Balkans 21.03. navodi i sledeće: “Jedna od prvih mera koja je doneta bila je da se zabranjuje okupljanje više od 100 ljudi u zatvorenom prostoru. To je bio povod da predsednik Srbije kaže da nema uslova za zasedanje parlamenta, jer on broji 250 članova. Odluku o zabrani okupljanja više od 100 ljudi u zatvorenom vlada Srbije je donela 11. marta, ali to nije sprečilo Mariju Šerifović da održi koncert u Sava Centru 12. marta, gde se okupilo nekoliko hiljada ljudi. Ako je mogla Marija u Sava Centru, mogli su i poslanici u Skupštini Srbije uz bezbednosne mere".

No 26.02., pulmolog Univerzitetske dečje klinike Tiršova, dr. Branimir Nestorović, na konferenciji za medije u društvu predsednika Srbije tvrdio je da je SARS-CoV-2 "najsmešniji virus u istoriji čovečanstva koji na Facebooku postoji", da bi 12.03. predsednik Srbije na konferenciji za štampu izjavio i: “Nemojte lagati, niko nije rekao da je 'najsmešniji virus'. Niko.”

Vest da je sin predsednika Srbije zaražen koronavirusom objavljena je 08.04.

Predsednik Kosova objavio je da je potpisao ukaz o proglašavanju vanrednog stanja na celoj teritoriji Kosova zbog koronavirusa, ali se premijer Aljbin Kurti nije složio sa predlogom. Odluku o uvođenju vanrednog stanja donosi Skupština Kosova dvotrećinskom većinom. Krizni štabovi Severne Mitrovice i Zvečana odlučili su 03.04. da proglase ove dve opštine teritorijama koje su pod karantinom. Gradonačelnici severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice, Goran Rakić i Agim Bahtiri, redovno komuniciraju o borbi protiv virusa korona. Severni deo grada stavljen je u karantin, jer je u njemu registrovan veći broj slučajeva zaraze. Ipak, Srbija i Kosovo neke stvari nastavljaju da rade odvojeno, poput evidencije obavljenih analiza u laboratorijama u Beogradu i Prištini.

Predsednik Severne Makedonije proglasio je vanredno stanje na teritoriji cele države, nakon što je od parlamenta dobio predlog Vlade o toj meri koja će trajati 30 dana.

U tom periodu Vlada treba da podnese Pendarovskom izveštaj o merama za borbu protiv korona virusa, da dnevno informiše o preduzetim aktivnostima, kao i da ažurira planove za postupanja u budućnosti. Lideri političkih partija su se saglasili da parlamentarne izbore zakazane za 12. april treba odložiti. 

U Crnoj Gori je ograničeno kretanje stanovništva, a Vlada Crne Gore je obrazložila tu odluku da Ustav Crne Gore jasno dozvoljava mogućnost ograničenja slobode kretanja u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti, da Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti takođe propisuje mere ograničenja kretanja i da naredbe ne donosi Vlada, nego Ministarstvo zdravlja na predlog Instituta za javno zdravlje. Inače, vanredno stanje proglašava parlament na predlog Savjeta za odbranu i bezbjednost. Ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donosi Savjet za odbranu i bezbjednost i podnosi je na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane. Donete su mere zatvaranja granica za strance i izolaciju crnogorskih državljana na povratku iz inostranstva, te zatvaranje kafića, restorana, tržnih centara, dečjih igraonica i fitnes centara. Podsećanja radi, 11.02.2012. vanredno stanje je proglašeno zbog nezapamćenog snega, koji je gotovo u potpunosti blokirao Crnu Goru.

Slovenija je proglasila epidemiju i preporučeno je ograničavanje kretanja i organizovanje skupova na deset ljudi maksimalno. Već 18.03. Vlada je izašla sa paketom mera za direktnu finansijsku podršku likvidnosti preduzeća.

Hrvatska vlada je 17.03. jednoglasno prihvatila Prijedlog zakona o dopuni Zakona o sustavu civilne zaštite i uputila ga Hrvatskom saboru na donošenje po hitnom postupku. Dopuna Zakona o sustavu civilne zaštite je izvršena da se omogući Stožeru civilne zaštite donošenje odluka i uputa koje provode stožeri civilne zaštite, jedinica lokalne i područne (regionalne) samouprave. Isti dan, Vlada je donela zaključak o merama za pomoć privredi zbog epidemije koronavirusa. Radi se o ukupno 63 mere koje obuhvataju gotovo sve privredne resore Vlade s glavnim ciljem očuvanja radnih mesta i isplata plata.

Vanredno ili redovno stanje dejtonske asimetrije

U Bosni i Hercegovini je proglašeno vanredno stanje, odnosno stanje prirodne ili druge nesreće izazvane pandemijom korona virusom u skladu sa Okvirnim zakonom o zaštiti i spašavanju ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i drugih nesreća. Dogovoreno je popunjavanje i aktiviranje Koordinacionog tijela BiH za zaštitu i spasavanje, s obzirom na to da je Savet ministara BiH usvojio Prijedlog odluke o izmjenama i dopunama Odluke o formiranju Koordinacionog tijela BiH za zaštitu i spasavanje. Prema zakonu, Ministarstvo bezbjednosti BiH koordinira aktivnosti u planiranju i delovanju institucija i organa Bosne i Hercegovine u oblasti zaštite i spasavanja.

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) proglasila je stanje nesreće zbog pojave koronavirusa na svom području 16. marta, na poširenoj sednici u Sarajevu. Osim toga, jedna od mera je i ograničavanje poskupljenja namirnica, tako da na snazi moraju biti cene koje su bile 5. marta 2020. godine. Zatražena je i promena Zakona o javnim nabavkama (Član 10) kako bi se po skraćenoj proceduri nabavljala oprema za borbu protiv koronavirusa.

Narodna skupština Republike Srpske je glasovima vladajuće koalicije izglasala proglašenje vanrednog stanja na zatvorenoj sednici 28.03, a stupilo je na snagu 03.04. Bošnjački političari su tražili garancije da neće biti zabrane prelaska entitetske linije, kako ne bi ugrozili život povratnika u RS. U praksi, vanredno stanje znači da nema više Narodne skupštine u  donošenju odluka, već sve prelazi u ruke predsednika Republike Srpske, čije će odluke imati zakonsku snagu. Takođe, sve one će morati proći procedure u parlamentu nakon prestanka vanrednog stanja.

U pravnom smislu, Bosna i Hercegovina nema mogućnost za proglašenje vanrednog stanja, a pandan toj odluci je stanje nesreće, čime se daje pravni osnov za delovanje o svim ključnim pitanjima po skraćenim procedurama.

Federalno ministarstvo zdravstva je 31.01. formiralo Krizni štab Federalnog ministarstva zdravstva za daljnje praćenje situacije i poduzimanje mera u cilju sprečavanja i ranog otkrivanja eventualnog slučaja bolesti izazvane novim korona virusom na teritoriji Federacije BiH, kao i koordiniranja aktivnosti između nadležnih institucija, da bi 25.03. Vlada FBiH imenovala novi sastav Kriznog štaba Federalne civilne uprave od sedam osoba, nezadovoljna radom prethodnog sastava koji je bio glomazan sa 21 osobom i nije odgovorio na zadatke, naročito kada je u pitanju nabavka medicinske opreme za FBiH.

Krizni štab za sektor ekonomije od osam članova formiran je 26.03. 2020. godine. 

U Republici Srpskoj je 16.03. Vlada postala Krizni štab da provodi vanredne mere koje važe na celoj teritoriji Republike Srpske.

Naličje snalaženja

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 11.03.2020. proglasila pandemiju koronavirusa COVID-19. Naglašeno je kako je još moguće smanjiti broj novih zaraza odlučnim sprovođenjem odgovarajućih zdravstvenih mera.

U Fabrici namjenske industrije Igman organizovana je istog dana proslava povodom 70 godina postojanja, kojoj je prisustvovalo 200 ljudi, a prisustvovao je i premijer Federacije BiH, kao i ministar industrije u Vladi FBiH. Naknadno se ispostavilo da je među zvanicama bila i osoba iz Srbije zaražena koronavirusom. Zaraza se ubrzo proširila, pa je Uprava obavestila  radnike da će od jutra 20. marta biti prekinuta proizvodnja na najmanje dve nedelje. 

Poznati banjalučki lokal Jova-bar je 15. marta zatvoren, jer su testovi pokazali da je vlasnik pozitivan na koronavirus. Pre toga je u tom lokalu organizovana proslava rođendana sa oko 300 prisutnih, a slavila je devojka kojoj je potvrdjen koronavirus. Zaraza se proširila, a na testiranju su bili pozitivni na koronavirus i neki članovi Vlade i nosioci javnih funkcija. Podsećanja radi, prvi slučaj koronavirusa u Banjaluci zabeležen je 05.03. Samo dan pre toga, premijer Republike Srpske je izjavio: “Možda ne bi trebalo kao predsjednik Vlade da to kažem, ali hoću kao čovjek da kažem da je korona virus izmišljen da bi se zaustavio privredni rast, pogotovo nekih zemalja koje su se u određenom momentu pojavile tamo gdje neki drugi smatraju da ne bi trebalo da se nađu".

Agencija za javne nabavke BiH je 17. marta izdala saopštenje kojim se omogućava da prilikom hitnih javnih nabavki, čiji je cilj sprečavanje širenja i ublažavanje posledica koronavirusa, roba ili usluga bude nabavljena pregovaračkim postupkom, bez objave obaveštenja.  Već 23.03. na web-stranici je dato saopštenje u kojem stoji da “primjećene su određene zloupotrebe izdanog saopštenja s pratećim tumačenjem Zakona, odnosno primjećeno je da neki ugovorni organi, zloupotrebljavajući novonastalu situaciju, koriste pregovaračke postupke bez objave obavještenja o nabavci zbog razloga krajnje hitnosti i izuzeća od primjene Zakona zbog posebnih mjera sigurnosti za nabavke koje se nikako ne mogu dovesti u direktnu svezu s mjerama neophodnim za sprječavanje širenja i ublažavanje posljedica Corona virusa.”

Portal Žurnal je 31.03. u tekstu pod nazivom ZLOUPOTREBE U DOBA KORONE: Hitne javne nabavke ponovo su povjerene omiljenim stranačkim firmama ukazao na neke od zloupotreba, kao što je, na primer,  nabavka kancelarijske opreme Ministarstva unutrašnijh poslova Srednjebosanskog kantona u vrednosti od 100.000 KM, dok se kao dobavljači za UKC Sarajevo i Sveučilišnu bolnicu Mostar navode firme bliske strankama u vlasti. Hitnom merom proglašena je i nabavka velike količine semenskog materijala u Trebinju u vrednosti od 160.000 KM.

Na svetlo dana izbile su manjkavosti ranijih nabavki, kao što je nabavka Studentskog informacionog sistema (ISSS). Cena korištenja ISSS-a jednaka je za sve fakultete i iznosi 20,00 KM po studentu. Uspostavljen je 2006. godine za sve, a osnovna funkcija je provođenje bolonjskog načina studiranja. Zamišljen je kao softver koji će smanjiti birokratiju, jer će omogućiti profesorima, referentima studentske službe, te studentima Univerziteta u Sarajevu pristup upisu ocena, prijave ispita i ostalih administrativnih poslova. Do početka 2019. godine studenti su uplaćivali 10,00 KM fakultetu, a 10,00 KM Univerzitetu, a od 2019. godine sve uplate idu u budžet Kantona Sarajevo. Međutim, sistem ne funkcioniše, a procenjuje se da samo studenti godišnje uplate oko 600.000 KM za njegovo korištenje.

U vanrednim situacijama, ključne su i robne rezerve. No u Republici Srpskoj one ne postoje. Narodna skupština Republike Srpske razmatrala je 02.06. Nacrt zakona o robnim rezervama, koji predviđa osnivanje javnog preduzeća koje će obavljati poslove robnih rezervi umjesto postojeće Republičke direkcije za robne rezerve. Zakon je usvojen 13.10.2011. Agencija za istrage i zaštitu (SIPA) je po nalogu Tužilaštva BiH sprovodila istragu u Robnim rezervama RS krajem 2014. i početkom 2015. godine. Još tada je iz Robnih rezervi odnesena poslovna dokumentacija, ispitivala se nabavaka robe, kao i dug za neuplaćeni porez na dodatu vrednost (PDV), koji je u to vreme iznosio oko osam miliona KM. Tužilaštvo se bavilo i nestankom raznih vrsta robe iz Robnih rezervi, a sumnjalo se na veliko pranje para.
Posebne zloupotrebe u Robnim rezervama evidentirane su tokom poplava, u maju 2014. godine. Tadašnji direktor Robnih rezervi osmislio je i način skladištenja roba kod privatnih skladištara, kojima je godinama iz budžeta plaćana visoka naknada. Robne rezerve su imale ugovor i za firmom Farmland, kojoj je Vlada RS obezbedila 5.000.000 maraka za nabavku hiljadu junica. Farmland je zauzvrat trebalo svake godine da Robnim rezervama isporuči 90 teladi. Još toliko je Vlada RS dala da se junice prehrane, a Robne rezerve su se kreditno zadužile da bi Farmlandu obezbedile uvoz junica i njihovu prehranu.
Robne rezerve u stečaju tužile su Farmland radi naknade štete zbog kršenja prava i obaveza na osnovu ugovora o skladištenju, čuvanju, obnavljanju pšenice i kukuruza. Osim hiljade tona državnih žitarica, na farmi nema ni junica, a sve je to bilo povjereno Farmlandu na čuvanje. Presuda u korist Robnih rezervi je donesena janura 2020, ali Farmland više ne postoji i samo dugovanja Poreskoj upravi premašila su 4,83 miliona KM, zaključno sa novembrom 2019. godine. Uprkos tome, Poreska uprava Republike Srpske ne podnosi zahtev za stečaj tog preduzeća. 

Tokom 2017. godine, a kada se već znalo da od JP Robne rezerve neće ostati ništa, u Vladi RS su odlučili da nedostatak robnih rezervi nadomeste Zakonom o interventnim nabavkama, koji je i usvojen u NSRS. Prema zadnjim saopštenjima iz ministarstva trgovine Republike Srpske, nema potrebe za interventnim nabavkama, jer je tržište dobro snabdeveno. No navedena hitne nabavke u Trebinju semenskog materijala ukazuju da se interventne nabavke ne koriste, već pregovarački postupak bez objave obaveštenja, a posebnu pažnju je izazvala vest od 03.04. da će kompanija Fidelinka Batagon donirati Republici Srpskoj i srpskim opštinama u Federaciji BiH 75 tona brašna koje je Vlada RS tražila kao interventnu pomoć, o čemu je pisao portal Capital.  

Ministarstvo trgovine je ovo demantovalo saopštenjem:

„Zaključkom Republičkog štaba za vanredne situacije od 01.04.2020. godine, Ministarstvo trgovine i turizma zaduženo je da izvrši nabavku 75 tona za stanovništvo u sljedećim opštinama: Drvaru (16 tona), Petrovcu (16 tona), Grahovu (8 tona), Glamoču (10 tona), Čajniču (15 tona), Кrupi na Uni (4 tone), Jezeru (3 tone), Кupresu (1 tona), Driniću (1 tona), Istočnom Mostaru (0,75 tona) i Istočnom Drvaru (0,25 tona). Dakle, riječ je o nabavci koja je izvršena sredstvima iz budžeta Vlade Republike Srpske i nije u pitanju donacija, kako je navedeno u pomenutom tekstu“.

No donacija se realizuje preko Crvenog krsta Republike Srpske, a nameće se pitanje šta se desilo od saopštenja da nisu potrebne interventne nabavke. Uz to, cena za 75 tona brašna je cca 45.000 KM.

Što se tiče Federalne direkcije za robne rezerve, na upit dnevnog lista Oslobođenje, direktor Direkcije robnih rezervi FBiH Tončo Bavrka odgovorio je sledeće: “Robne rezerve su pod oznakom ‘državna tajna’ i o tome ne mogu javno istupati, posebno u ovako psihološki nestabilnoj situaciji u FBiH” (objavljeno 18.03. i u kantonima su se pozvali na ‘državnu tajnu’, a robne rezerve ne postoje u Mostaru i Unsko-sanskom kantonu.

U vreme kada bi logično bilo da se sva raspoloživa sredstva usmeravaju na otklanjanje posledica koronavirusa, kompanija Prointer je dobila od Puteva Republike Srpske posao vredan 3.997.716 KM bez PDV-a, ili 4,6 miliona KM sa uračunatim PDV-om.  Putevi RS su tender za nabavku i implementaciju poslovnog softvera raspisali još u avgustu 2018. godine. Javnosti je poznato da je firma Prointer povezana sa članom porodice člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda. Putevi RS planiraju da se zaduže još 200 miliona KM za investiciona ulaganja.

Šest dana nakon prvog zabeleženog slučaja koronavirusa u Banjaluci, kada se najviše govorilo o broju respiratora, i direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske odlučio je da potpiše nabavku informatičke opreme po cijeni od 292.399 KM. od banjalučkog Prointera.

Virusna politička trgovina

Da je i u pandemiji na sceni politika i politikantstvo, odnosno politička trgovina i ucene, vidljivo je bilo i iz odluke Vlade FBiH o raspodeli sredstva opštinama i kantonima za sanaciju posledica i borbu protiv koronavirusa. Naime, 19.03. Vlada FBiH je donela Odluku o utvrđivanju kriterija raspodjele sredstava utvrđenih budžetom Federacije Bosne i Hercegovine za 2020. godinu Federalnom ministarstvu finansija - Federalnom Ministarstvu finansija sa pozicije ‘Tekući transferi drugim nivoima vlasti i fondovima - kantoni i općine’. Kriteriji su bili broj stanovnika, površina, broj učenika u osnovnom obrazovanju i broj učenika u srednjem obrazovanju. Međutim, raspodela je pokazala velike nelogičnosti. Prema navedenoj odluci, Tešanj s tri zaražene osobe je dobio 30.000 KM, a Kupres bez zaraženih osoba je dobio 700.000 KM finansijske pomoći. Na vrhu liste je Novi Travnik s 1,2 miliona KM pomoći. Iako kriterij nije bio broj zaraženih osoba, očigledno je bilo da se nije držalo ni propisanih kriterija. Opštine u FBiH, koje ne broje veliki broj stanovnika, a u kojima je hrvatsko stanovništvo većina bi, prema ovoj odluci,  dobili mnogo veće iznose u odnosu na opštine koje imaju 40.000 i više stanovnika. Tako bi Žepče dobilo 200.000, Grude takođe 200.000, Stolac 400.000, Čapljina 200.000 itd.

Primera radi, Opština Konjic u kojoj je jedna od najtežih situacija sa brojem zaraženih koronavirusom, dobile bi 300.000 KM. U Konjicu živi više od 26.000 ljudi, dok u Općini Kupres, koja je dobila dvostruko više novca, živi pet puta manje ljudi. Za Zenicu i Kakanj nisu bila predviđena nikakva sredstva. No od ukupnog broja opština, kojih je u FBiH 79, na spisku je bilo 56 opština, pa se postavilo i pitanje da li to ostale opštine nisu zainteresovane ili im sredstva ne trebaju. Reagovali su načelnici opština, ali i visoki dužnosnici iz Stranke demokratske akcije, koja participira u Vladi FBiH, pa je odluka poništena. Novom odlukom novac bi trebalo da bude za nabavku medicinske opreme.

To što je ministrica finansija iz Hrvatske demokratske zajednice ne može se zanemariti, jednako kao i sva prethodna politička trgovina, prevashodno SDA i HDZ, kada je u pitanju formiranje vlasti.

Maska ili povez za usta?

Gotovo odmah nakon stupanja na snagu Odluke o vanrednom stanju (03.04), predsednik Republike Srpske donela je Uredbu sa znakom zakona kojom se propisuju zabrana narušavanja javnog reda i mira izazivanjem panike i nereda za vreme vanrednog stanja za Republiku Srpsku i prekršajne sankcije koje se izriču počiniocima prekršaja. U Članu 2) stoji da se zabranjuje iznošenje ili prenošenje lažnih vesti ili tvrđenja kojima se izaziva panika ili teže narušava javni red ili mir ili onemogućava ili značajnije ometa sprovođenje odluka i mera državnih organa, drugih institucija i organizacija koji vrše javna ovlašćenja, a zabrana se odnosi i na radnje učinjene putem sredstava javnog informisanja, društvenih mreža ili drugih sličnih sredstava.

Ovim se može obuhvatiti apsolutno sve što nije po volji valadajuće koalicije i institucija Republike Srpske. Transparency International Bosne i Hercegovine je uputio poziv predsednici Republike Srpske da povuče uredbu, napominjući da Ustav RS predviđa da predsjednica Republike ne može obustaviti pravo na slobodu izražavanja i mišljenja. Zakon o zaštiti lica koja prijavljuju korupciju garantuje ovim licima posebnu pravnu zaštitu i ne smiju biti izložena progonu u slučaju prijave korupcije u vezi sa borbom protiv COVID-19. U pismu se izražava zabrinutost što su u mnogim zemljama zbog vanrednog stanja suspendovani parlamenti, te što se odluke mogu donositi bez javnog nadzora, kao što je upravo slučaj u Republici Srpskoj. To stvara rizik za zloupotrebe, a u takvim okolnostima je uloga zviždača, tj. lica koja prijavljuju korupciju, ali i svih onih koji na nju ukazuju, uključujući medije, od ključne važnosti.

No onaj ko je gledao spot Ministarstva unutrašnjih poslova, snimljen da ukaže ljudima na važnost nekretanja, odnosno da prenese poruku da je važno ostati kući, zaista može da se pita da li prvo MUP Srpske treba da budu kažnjen, s obzirom da ceo spot[1] snimljen sa uniformisanim i naoružanim licima, deluje kao pretnja i izaziva strah. Nameće se pitanje je li koronavirus neki fizički neprijatelj, kojeg moramo eliminisati oružjem, ili izbegavanjem mogućnosti zaraze.

Ko, zapravo, unosi strah?

Pored straha za vlastito zdravlje, stanovnici Bosne i Hercegovine su dodatno opterećeni strahom za egzistenciju, strahom za budućnost i strahom koji izaziva vlast gotovo eksperimentalnim naredbama i zaključcima bilo kriznih štabova, bilo nekih koordinacionih tela. U ovakvim uslovima, svako sa ovlašćenjima može da izda neku naredbu, a da zbog policijskog sata, ograničenog kretanja, vanrednog stanja u Republici Srpskoj ili stanja nesreće u Federaciji BH, ljudi nemaju mogućnosti ni da pitaju, ni da izraze nezadovoljstvo. Uz često nejasne, potpuno nedorečene i asimetrične, pa i zakašnjele mere ekonomske politike za ublažavanje posledica pandemije koronavirusa, na portalima (faktor.ba) se 07.04. pojavila sledeća vest: “Iz Udruženja poslodavaca FBiH su, naime, ponudili ‘rješenje’, a to je reduciranje socijalnih fondova, odnosno reduciranje izdvajanja za penzije, invalidnine i boračke naknade, te da se ta akumulirana sredstva iskoriste za subvencioniranje neto plaća radne snage tih poslodavaca.”, što je izazvalo buru reakcija na društvenim mrežama i netrpeljivost prema poslodavcima. Demant je stigao nešto kasnije istog dana, a poslodavci su se i pojedinačno oglašavali da demantuju da su ikada tražili bilo kakve mere koje bi smanjile primanja penzionera. Pri tome, Udruženje poslodavaca se ne i sastaje u ovom periodu.

Ili, na primer, 03.04. portali su preneli vest da će na sjednici Federalnog štaba civilne zaštite tog dana biti predloženo uvođenje potpunog karantina u trajanju od 15 dana u FBiH, što je potvrdio za N1 Fahrudin Solak, načelnik Federalnog štaba civilne zaštite i direktor Federalne uprave civilne zaštite. Istog momenta, nastali su redovi u prodajnim centrima. Takva odluka nije doneta, ali je dodatno ispraznila kućne budžete i unela nemir.

Penzionerima, kao najranjivijoj grupaciji u pandemiji, odlukama kriznih štabova oba entiteta (Krizni štab FBiH 20.03. starijim od 65 godina i mlađim od 18, Krizni štab Republike Srpske 21.03 starijim od 65 godina) zabranjeno je kretanje, da bi ta mera prvo odlukom Kriznog štaba Republike Srpske (30.03) bila ublažena na kretanje utorkom i petkom od sedam do deset časova, prevashodno zbog isplate penzija, ali i nezadovoljstva starijih građana. Posledice su bile stvaranje redova u prodavnicama i bankama. Krizni štab Federacije BiH dana 03.04. doneo je odluku da dozvoli kretanje starijim od 65 godina od šestog do desetog aprila u periodu od osam do dvanaest časova zbog podizanja penzije i plaćanje računa, što je opet stvorilo velike redove ispred banaka. Mlađima od 18 godina dozvoljeno je kretanje samo u automobilima.

No Goran Čerkez, član Kriznog štaba Federalnog ministarstva zdravstva, je na konferenciji za štampu 03.04. obavestio novinare da je  obišao pojedine lokacije, od Bijambara do Vilsonovog šetališta, kao i okolne planine, te da je imao priliku da uoči da su prisutne prevelike grupe ljudi na izletištima. O tome, uostalom, svedoče i brojne fotografije na društvenim mrežama.  

Bez iskustva za ovakvu pandemiju, a kada je odgovornima postalo jasno da je izolacija neizbežna, pojavili su se različiti saveti, gledalo se šta rade druge zemlje, na društvenim mrežama i u OTT - u (posebno viber) pojavili su se “recepti” za lečenje i razne teorije zavere.  

Uvođenje policijskog časa i zabrane rada ugostiteljskih objekata, a što je rezultovalo masovnim otpuštanjem zaposlenih, ali i ilegalnim radom, o čemu je ministar unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo upozorio u obraćanju medijima 24.03: ”I opet neki ljudi sebi daju za pravo, upuštaju se, misleći da to njih se interesuje, da to do njih neće doći, praveći neke, da tako kažemo, žurke i da dođe po 15 do 20 osoba. Sve ovakve stvari kada vidite, ne treba da se pitate zbog čega neke stvari postaju sve rigoroznije i mjere postaju sve gore i gore.”

Umesto zaključka

Demokratija, ako je ikad i bilo u pravom smislu te reči, u Bosni i Hercegovini je potpuno utihnula. Vanredno stanje u Republici Srpskoj suspendovalo je rad Narodne skupštine do daljnjeg. U Federaciji BiH čekalo se usvajanje Poslovnika da omogući daljnji rad zastupnicima elektronskim putem. Što se tiče državnih institucija, Kolegij Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH je pozdravio sve do sada preduzete mere za zaštitu zdravlja stanovništva (19.03) i pozvao Savet ministara BiH na pravovremeno i efikasno usvajanje mera koje će očuvati privredne aktivnosti i pomoći u zaštiti i očuvanju privrednih subjekata koji su pogođeni negativnim efektima izazvanim širenjem koronavirusa.

Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH će, kaže se u saopštenju,  podržati sve odluke koje mogu biti od pomoći svim građanima Bosne i Hercegovine i nadležnim organima u borbi protiv pandemije koronavirusa".

Predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović je 08.04. sazvao za 15. april 2020. godine u 12 sati, 18. sednicu Kolegija Predstavničkog doma PSBiH. I to je uglavnom o aktivnostima. Većinu državnih parlamentaraca javnost niti viđa, niti čuje.

Donose se odluke o privremenom finansiranju, jer budžet državnih institucija, u kojem je sadržan deo o međunarodnim obavezama BiH, nije usvojen još uvek. Lideri partija u vladajućoj koaliciji ne mogu se dogovoriti ni o raspodeli sredstva iz najavljenog kredita Međunarodnog monetarnog fonda, a uporno se iz Republike Srpske potenciraju sredstva Centralne banke, odnosno obavezna rezerva komercijalnih banaka i devizne rezerve, čime se ugrožava poverenje i u domaću valutu, ali i se ugrožava i poverenje inostranih kreditora, pa će neka nova kreditna sredstva zavisiti i od donošenja budžeta na državnom nivou, ali i poštovanja valutnog odbora i nezavisnosti Centralne banke BiH.

Državni parlamentarci su uredno primali plate i kada se 12 meseci čekalo formiranje vlasti, a rad bio blokiran, kao i sada u uslovima pandemije. Parlamentarci u Republici Srpskoj u vanrednom stanju se i ne sastaju, dok će parlamentarci iz FBiH raditi elektronskim putem. I svi će primiti naknade. Za to vreme, vrši se pritisak na zaposlene u javnoj upravi da se odreknu dela primanja i time pomognu saniranje posledica pandemije korona virusa. Recimo, direktor Poreske uprave FBiH je uputio dopis svim zaposlenima, sugerišući dobrovoljno odricanje 20 posto mesečnih primanja. U Republic Srpskoj se pobunio i Sindikat uprave zbog pritisaka kojima su izloženi zaposleni da se odrekneu dela primanja. Vlada RS  donela je predlog po kojem se zaposlenima predlaže da se odreknu dela svojih primanja za mesec mart  u korist Fonda solidarnosti, radi sprečavanja daljih štetnih posledica, te saniranje trenutnih, a za koja su potrebna dodatna novčana sredstva. “Naša preporuka da za primanja do 1.000 KM to bude do pet odsto od neto plate, a za primanja preko 1.000 KM do deset posto”, obrazločio je premijer. Transparency International u Bosni i Hercegovini podneo je prijavu Agenciji za zaštitu ličnih podataka BiH protiv Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske, koje je uputilo dopis svim školama da sačine spiskove zaposlenih koji su dobrovoljno pristali na umanjenje plate, napominjući da ne postoji zakonski osnov za sačinjavanje spiskova, a njihovo pravljenje stvara razumnu pretpostavku da bi se isti mogli koristiti za nedozvoljene i nezakonite svrhe, kao što su diskriminacija po osnovu nečijeg nepristanka na umanjenje plate.

Trgovkinje, trgovci, vozači, inženjeri, radnici u proizvodnji, pekari, poljoprivrednici i svi oni koji sada omogućavaju da život potpuno ne stane, ne znaju šta znači rad od kuće, rad elektronskim putem, a ne znaju ni da li će i kakve plate primiti. Upravo oni izdržavaju sve krizne štabove, koordinaciona tela, javnu upravu i očekuju demokratiju i mnogo veći rad i solidarnost svojih izabranih predstavnika. Računanje na njihovo strpljenje i mirenje za sudbinom, jer su izdržali rat, nazovi-demokratizaciju, često nakaradne reforme, lažna nacionalno-politička pomirenja, krize, blokade, poplave i nerad izabranih, mogla bi biti baš računica bez krčmara, koji sada ne može da radi i ne zna ni kada će. Sve ima kraj, pa i strpljenje. Kad-tad.

(Stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autorice i odražavaju nužno i stavove hbs-a)