Drva i planine: zameni peć.

Drva i planine: zameni peć

Loše sagorevanje ogreva u lošoj peći ili šporetu je javni i privatni problem. Probleme koje proizvodi loše sagorevanje  najbolje možemo rešiti tako što lošu peć ili šporet zamenimo dobrim. Koja peć je loša a koja peć je dobra? Kako to da saznamo sa dovoljnom tačnošću? Šta da radimo kad saznamo koja je peć loša a koja dobra? Kako da sakupimo dovoljno novca da je zamenimo? Ako ne možemo da sakupimo dovoljno novca kome da se obratimo za pomoć?

Mnogo pitanja. Hajde da se nadamo se da ti problemi nisu toliko važni i zaboravimo do daljnjeg na njih? Uostalom i koji su to problemi koje uzrokuje loša peć i zašto bi bilo koga u Bosni i Hercegovini to interesovalo?

Loše sagorevanje vam oduzima mnogo novca. Sa dobrim sagorevanjem možete dobiti najmanje dva puta više toplote za istu količinu ogreva. Loše sagorevanje vam daje malo energije. Loše sagorevanje ozbiljno uništava vaše zdravlje i zdravlje vaših najmilijih kroz zagađenje i nemogućnost da grejete sve prostorije.  Čak iako vi imate dobar uređaj ili se grejete na plin, električnu energiju ili koristitite drugi, čistiji vid energije visoka je verovatnoća da vaš sused koristi loš uređaj i problemi sa zdravljem i dalje mogu biti vaša svakodnevica. Zamenite loš uređaj. Postoje dobri uređaji. Na njima i dalje možete i da kuvate, oni mogu da imaju pećnicu i da u njima pečete pitu, u njima možete da koristite svoja ili kupovna drva i da se uopšte uzev ne odreknete mnogo čega, osim problema. Međutim nije ih lako naći na tržištu i koštaju više.

72.9 %[1] svih domaćinstava u BiH koristi sobno grejanje odnosno greje se na šporete i peći ili neke druge individualne uređaje.  88.3 % od tih 72.9%  koristi drvo kao pretežni energent.

Zatvorite oči, ide jedan grozan deo u kome koristimo matematiku: osamdeset osam zarez tri posto od sedamdeset dva zarez devet posto od milion sto pedeset i pet hiljada i sto i trideset devet domaćinstava  je približno sedamsto četrdeset i tri hiljade i devet stotina pedeset i pet domaćinstava. Ako koristimo prosek od 3,1 člana po domaćinstvu[2] imamo dva miliona tri stotine i šest hiljada ljudi čiji komfor u domu direktno zavisi od peći ili šporeta koji koriste i još mnogo njihovih komšija i onih malo daljih koji dele vazduh u kome se nalaze produkti sagorevanja koje se odvija u ovim uređajima.

Kakvo je sagorevanje drveta u tih ne manje od sedamsto četrdeset i tri hiljade i devet stotina i pedeset i pet peći i šporeta?[3]  O tome na žalost možemo da sudimo samo posredno, ali čini nam se da je obim znanja na ovu temu dovoljno veliki da sudimo kvalitetno, iako posredno.  Problemom grejanja na drva ( i ugalj) u šporetima i pećima se u nekom trenutku bavilo jako mnogo država uključujući i SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australiju (ej, Australiju), Nemačku, Švedsku, Finsku, Dansku, Norvešku, Češku, Francusku, Slovačku… I to u poslednje vreme.

Američka agencija za zaštitu životne sredine SAD ( EPA)  je izračunala da bi godišnje koristi od zamene svih starih šporeta na drva u SAD, kada se pretvore u novac, iznosile 29 milijardi dolara[4].  27 milijardi dolara bi bila novčana korist od sprečenih 5,000 smrti godišnje. Loše sagorevanje drveta uzrokuje značajne emisije sitnih čestica (PM). Ove čestice predstavljaju opasan oblik zagađenja zbog svoje sposobnosti da se probiju duboko u pluća i krvotok, pri čemu uzrokuju opasne bolesti. EPA procenjuje da jedan stari šporet na drva emituje više čestica nego pet starih dizel autobusa.  

Rešenje koje je EPA preduzela uz mandat koji je dobila od države je uvođenje standarda za šporete i peći na drva, zabrana prometovanja nestandardnih uređaja i podrška zameni postojećih nestandardnih uređaja. Slična rešenja su preduzeta i u drugim zemljama, pa tako ni u Ujedinjenom kraljevstvu ne možete u zonama u kojima se kontroliše kvalitet vazduha da koristite uređaje koje nije odobrilo nadležno telo. Mi u ovom trenutku ne znamo dovoljno o starosti i standardu uređaja koji se koriste u Bosni i Hercegovini ali sa velikom sigurnošću možemo da vam kažemo da taj uređaj koji koristite ( e baš taj, što tako lepo peče pitu) ne biste mogli da kupite u zemljama u kojoj postoji standardizacija za ove uređaje.

Mnogi ljudi sa pravom ukazuju da efikasnost i zagađenje iz sagorevanja zavise i od goriva koje se koriste i od veštine osobe koja loži. To je naravno tačno.  Opšte siromaštvo i nivo znanja mnoge ljude dovode u situaciju da ne budu preterano izbirljivi kada je u pitanju gorivo ili da nisu u stanju da to gorivo dobro i kvalitetno pripreme ili da ga na odgovarajući način sagore.  Ipak, glavni problem je u peći ili šporetu. Nedavno je nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GiZ, u okviru jednog svog projekta u Republici Srbiji kupila dva nova uređaja i odvezla ih na testiranje u laboratorijskim uslovima u Nemačkoj [5]. Nov uređaj, laboratorijsko gorivo i kontrolisani uslovi sagorevanja. Oba uređaja su premašila emisije koje su dozvoljene nemačkim standardima i oba uređaja su u pojedinim fazama rada emitovale količinu čestica koja je bila prevelika da bi ih merni uređaj uopšte razumeo! To su čestice koje idu u naša pluća i krvotok. Efikasnost sagorevanja oba uređaja je bila daleko niža od deklarisane. To je naš novac i naše drvo koje su se umesto u toplotu pretvorili u čestice. Koje idu u naša pluća i naš krvotok. Dakle šporet je. Peć je. Treba ga zameniti boljim. Kroz isti projekat, istraživanjem je utvrđeno da je efikasnost sagorevanja uređaja u stvarnom životu manja od 35%.

Možemo da se pohvalimo da HBS sa svojim partnerima čini koliko može da ukaže na ogroman društveni značaj koje ovo pitanje ima. Pre nekoliko godina kolege iz kancelarije u Beogradu su pripremile publikaciju[6] u kojoj možete naći još puno detalja vezanih za sagorevanje drveta u domaćinstvima, uzroke i posledice neefikasnosti sagorevanja i moguće načine za rešenje ovog problema. Rad HBS neće međutim biti dovoljan. Potreban je koncentrisani, dobro osmišljeni napor svih nivoa vlasti i svih razvojnih partnera svih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini kako bi smo bili u stanju da pomeramo planine. A ovde se radi o pomeranju planina od cepanica, planina od pepela, planina satkanih od zagađenja i planina čelika i lima u lošim uređajima.

Koliko smo danas daleko od toga?  Posmatraču sa strane bi se moglo učiniti da smo jako daleko. Postojeći strateški dokumenti koji se bave pitanjem energetske efikasnosti na nivou entiteta ponekad zabeleže stanje ali u merama izgube sve ove ljude koje a) ne zanima šta je kotlovnica jer je nemaju koji b) ne zanima termostatski ventil jer nemaju radijatore i koje c) baš briga za raspodelu troškova u više porodičnim stambenim zgradama priključenim na sisteme daljinskog grejanja. Ti ljudi su, kako smo napred naveli, uverljiva većina.

Jasno je da da bi poboljšanje izolacije i zamena prozora unapredili stanje ali uređaj i njegovu zamenu niko ne spominje. Spremni smo da verujemo da investicija u zamenu uređaja ima neuporedivo bolje finansijske pokazatelje od bilo koje druge investicije u energetsku efikasnost u domaćinstvu[7].

Naposletku i Agencija za statistiku koja je sprovela hvale vredno istraživanje je ove godine objavila prvo Saopćenje vezano za ciljeve održivog razvoja[8] . U saopćenju se navodi koji su indikatori odabrani za praćenje svih 17 ciljeva održivog razvoja u Bosni i Hercegovini.  Ko je taj ko je odabrao indikatore se ne navodi u saopćenju ali možemo saznati da je za praćenje za Cilj 7: Pristupačna energija iz čistih izvora, odabran indikator 7.1.1 Procenat stanovništva sa pristupom električnoj energiji koji, gle čuda, iznosi oko 100%. Nije odabran indikator, primera radi, 7.1.2. koji meri procenat stanovništva koji se oslanja na čista goriva i tehnologije. Nije odabran indikator 7.1.2. koji meri procenat stanovništva koji se oslanja na čista goriva i tehnologije. Nije greška, mislim da ovu rečenicu treba ponavljati dok se stanje koje ona opisuje ne promeni.

Da ponovimo: 72.9 % domaćinstava u Bosni i Hercegovini ne koristi za grejanje radijatore već „sobno“ grejanje. 88.3% njih koristi primarno drva i još 5.5 % njih ugalj (nema sumnje da većina koristi i jedno i drugo) što čini ukupno preko  68% domaćinstava ( oko osam stotina hiljada domaćinstava) koji koriste uređaje slične ili iste onima čije zagađenje, kada su novi i koriste laboratorijsko gorivo,  nemački laboratorijski merni uređaj ne ume da pročita. Da dodamo, za one koji misle da je indikator 7.1.2. samo za Afriku i za kuhanje, i to da  svega oko jedne četvrtine domaćinstava kuha isključivo koristeći električnu energiju ili neku vrstu plina za kuhanje. Tri četvrtine kuha drugačije.

Da bi se pomoglo obezbeđivanje toplog doma bez gladi i gušenja u BiH moraju se pomerati planine. Hajde da prvo priznamo da  planine postoje.[9]