Demokratija

Autor/ica teksta

Nacionalističke snage na Balkanu pokušavaju preobilikovati vlastitu historiju i instrumentalizirati je u svoje svrhe. To je prepreka za demokratsku budućnost.

Nedavni razvoj političke krize u Makedoniji gurnuo je zemlju ne samo bliže etničkom konfliktu, već i autoritarnom društvu. Vladajuća  VMRO-DPMNE nikada nije bila u naročito prijateljskim odnosima sa civilnim društvom, ali je održavala tek donekle hladne odnose sa donatorima, budući da su se makedonske institucije oduvijek oslanjale na njihovu finansijsku pomoć i ekspertizu. Na početku decenije, stranka bi optuživala organizacije civilnog društva i njihove predstavnike zbog navodne popustljivosti što se tiče nacionalnih pitanja i zbog pokretanja slučajeva korupcije, historijske veze sa komunistima…uglavnom služeći se istim argumentima kao i bilo koja druga nacionalistička vlada u regionu kada govori o borcima za ljudska prava. Članak je napisan na engleskom jeziku

Iako bi se moglo pomisliti da grad Berlin prepoznaje doprinos mnogobrojnih žena koje su svojim djelovanjem itekako obilježile njegovu istoriju, to nažalost nije tako.  Čak možemo reći da tek otkrivaju žensku stranu grada. Tome doprinose mnogobrojne organizacije, feministkinje, istoričarke, političarke koje unutar svojih zanimanja svakodnevno rade na ovoj  temi. Prilikom edukacijske posjete Berlinu, 11 žena iz Bosne i Hercegovine je imalo priliku prošetati stopama mnogobrojnih, zanemarenih žena koje su ostavile neizbrisiv trag na istoriju, umjetnost i politiku. Alma Midžić, jedna od učesnica posjete, piše o svojim utiscima i iskustvima

Njemački novinar Manfred Ertel i novinari i medijski aktivisti iz BiH razgovarali su o procesu demokratizacije i medijima u Bosni i Hercegovini, na radionici u organizaciji Fondacije Heinrich Böll. Ertel je pričao o procesu demokratizacije i ulozi medija u Njemačkoj nakon Drugog svjetskog rata. Diskusije o političkoj i medijskoj situaciji u BiH i usporedbe sa Njemačkom, rezultovale su sa nekoliko zaključaka.

Pitanje je, imaju li zemlje u regionu zaista razloga za slavlje - pogledajte zabrinjavajuće rezultate istraživanja koje su proveli Reporters Without Borders

Autor/ica teksta

Prema nedavno objavljenom izvještaju Freedom House o državama u tranziciji, Bosna i Hercegovina je nazadovala u odnosu na nalaze iz 2016., a posebno u segmentu koji se odnosi na demokratsko upravljanje. Kako se navodi u izvještaju, BiH se suočava sa najgorom političkom disfunkcijom još od rata, što se ogleda u derogiranju državnih institucija i „izvrgavanju ruglu“ demokratskih procedura od strane političkih lidera.

Svi prilozi na ovu temu

Publikacije

Der bisherige Umsetzungsprozess der Reformagenda hat bewiesen, dass die führenden internationalen Akteure in BiH durchaus in der Lage sind, das Land in Richtung eines nachhaltigen Reformkurses zu drängen. Das hat in erster Linie die Anwendung strikter Konditionalität durch den IMF demonstriert. Dass die EU-Initiative bisher nur so begrenzte Ergebnisse hervorgebracht hat, lag nicht etwa daran, dass eine Politik der Konditionalität in BiH nicht funktioniert oder funktionieren kann, wie es viel EU Offizielle regelmäßig behaupten, sondern am fehlenden politischen Willen der EU, Konditionalität konsequent und strikt anzuwenden.

Kada zemlja prolazi kroz duboke sistemske promjene u političkom, ekonomskom i ideološkom uređenju, njena se (među)ovisnost o međunarodnom okruženju može znatno intenzivirati. To se dogodilo u gotovo svim postkomunističkim zemljama prije 25 godina. Potreba za korištenjem međunarodno ustanovljenih modela u sistemima u kojima se tek razvija politički pluralizam i demokratija, kao i rješenja za funkcionalnu vladavinu prava, te općenito otvaranje društva koje dolazi uz ideal slobode, dovela je i do svjesnog otvaranja za vanjske utjecaje.

Članci sabrani u ovom izdanju „Perspektiva“ donose različite priče o aktualnim izazovima međunarodne intervencije u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji.

Publikacija "Shrinking Spaces in the Western Balkans" govori o globalnom fenomenu sužavanja prostora djelovanja aktera civilnog društva, koji je nažalost uzeo maha i u našem regionu. Pročitajte izvrsne analize novinara, aktivista i akademskih radnika iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije.

Inicijativa za monitoring evropskih integracija BiH izradila je četvrti u nizu Alternativni izvještaj za Bosnu i Hercegovinu na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Izvještaj predstavlja zajednički napor više desetina osoba i organizacija, čiji je zajednički cilj bio da se iz ugla organizacija civilnog društva predstavi aktuelno stanje integracija Bosne i Hercegovine.

Izvještaj se u potpunosti fokusira na tzv. političke kriterije, s naglaskom na:
– stepen demokratičnosti i funkcionisanje države;
– vladavinu prava i korupcije;
– ljudska prava, naročito prava manjinskih i ranjivih grupa;
– tranzicionu pravdu.

Projekat

Das Landesbüro der Heinrich Böll Stiftung und ihre Partnerorganisationen Sarajevo Open Center und CURE Foundation haben mit der Implementierung des von der Europäischen Union finanzierten Projektes “Coming out! Befürwortung und Schutz der Rechte von LGBT Personen” begonnen.

Demokratija

Fondacija Heinrich Böll od 1999. godine radi i djeluje u Bosni i Hercegovini. Kao njemačka politička fondacija koja je po svojoj orijentaciji bliska stranci Savez 90/Zeleni zalažemo se za demokratizaciju, očuvanje mira i nenasilnu komunikaciju.

S obzirom da etničku i kulturnu raznolikost smatramo sastavnim dijelom jedne demokratske kulture, posebno nam je stalo do integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju i u tom smislu zalažemo se za jačanje vladavine prava i demokratsku participaciju građanki i građana u društveno-političkoj zajednici.

Jačanje civilnog društva, ravnopravno učešće žena u društvenom i političkom životu, suočavanje s bliskom prošlošću i podrška demokratskom političkom dijalogu su neki od naših najvažnijih programskih ciljeva.