Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj

Autor/ica teksta
Corruption. Creator: Victor . Creative Commons License LogoOva slika je pod Creative Commons License licencom

Bosna i Hercegovina je među osam  najkorumpiranijih zemalja Evrope i Centralne Azije, po mišljenju njenih građana (podaci istraživanja Transparency International za 2016. godinu). Istovremeno i konsekventno, Bosna i Hercegovina je među najsiromašnijim zemljama u Evropi – nalazi se na neslavnom petom mestu po prosečnom prihodu (4760 $). U državi živi i 100 multimilionera, čije bogatstvo premašuje 30 miliona dolara. O multimilionerima koji su od ove države oteli i izneli na račune kojekuda i pod bog zna čijim imenima, tek ćemo slušati. Ako ne u ovoj, možda u sledećoj reinkarnaciji, jer nema vladavine prava, već prava vladavine.

Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj

The Eco Experts, britanski besplatni servis za poređenja cena energije iz obnovljivih izvora, objavili su 25.02.2017. grafikon, ukazujući na najtoksičnije zemlje (http://www.theecoexperts.co.uk/most-toxic-countries). Podaci su bazirani na nalazima International Energy Agency (IEA) i World Health Organization (WHO). Najtamnije, što će reći i najzagađenije zemlje u Evropi su Bosna i Hercegovina i Bugarska. U obzir je uzeto pet faktora: potrošnja energije po glavi stanovnika; emisija ugljika sagorevanjem goriva po glavi stanovnika; zagađenje vazduha; smrtnost zbog zagađenja vazduha (na 100 stanovnika), i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora.

O tome koliko ta vrsta toksičnosti košta ekonomiju, dovoljno je reći  da je godišnji nivo subvencija za fosilna goriva odavno premašio 2,5 milijardi konvertibilnih maraka, ne sabirajući sve negativne eksternalije i njihove troškove,  a paradoksalno vlade prebiru prihode od akciza na duvan u saniranju budžetskih deficita, radujući se svakom prvom januaru i povećanju akciza zbog usklađivanja sa akciznom politikom EU. Od 2009. do 2016. godine taj prihod je ukupno iznosio nekih 5.5 milijardi konvertibilnih maraka. Šizofreno?!  Naravno.

No, nažalost,  nije samo ova toksičnost ono što BiH stavlja u vrh tabele – Bosna i Hercegovina je među osam  najkorumpiranijih zemalja Evrope i Centralne Azije, po mišljenju njenih građana (podaci istraživanja Transparency International za 2016. godinu). Istovremeno i konsekventno, Bosna i Hercegovina je među najsiromašnijim zemljama u Evropi – nalazi se na neslavnom petom mestu po prosečnom prihodu (4760 $). Istovremeno, bar ono što se zna, u državi živi i 100 multimilionera, čije bogatstvo premašuje 30 miliona dolara. O multimilionerima koji su od ove države oteli i izneli na račune kojekuda i pod bog zna čijim imenima, tek ćemo slušati. Ako ne u ovoj, možda u sledećoj reinkarnaciji, jer nema vladavine prava, već prava vladavine.

Zagađenost, siromaštvo i korupcija

Dakle, država je među najzagađenijima, najsiromašnijima i najkorumpiranijima. Sve u svemu, naj, naj, naj.

Zagađenost, siromaštvo i korupcija idu ruku pod ruku.  Zagađenost je posledica ili  korupcije i filozofije da je sve na prodaju bez razmišljanja o posledicama, ili u opravdanju da nema para za zaštitu životne sredine. Počesto se, ipak, uzmu pare „ispod stola“, potpišu kojekakvi ugovori i dozvoli navodnom investitoru ili javnom preduzeću da radi šta hoće, čak se izuzima iz ekološke kontrole (slučaj Rudnika i TE Ugljevik, TE Gacko, kao i rudnici i termolektrane u FBiH, gde je vlasništvo nad rudnicima preuzela Elektroprivreda BiH). Dokle to ide, ukazuje i podatak  da je na zatvorenoj sednici Vlade Republike Srpske, održanoj 2. septembra 2010. godine, data  saglasnost da privatna firma European Green Projects (registrovana u Brčkom) može na berzi da trguje pravima za emisiju ugljen-dioksida (CO2) na evropskoj berzi. U ugovoru je ugrađena provizija od 40 odsto na godišnjem nivou u roku do 20 godina od potpisa ugovora: "Trajanje ovog Sporazuma je do trenutka kada RS/BiH stekne status kandidata za članstvo u EU, a najduže 20 godina od dana potpisivanja“, navodi se u članu 5.1. Sporazuma. EGP preuzima obavezu da primi cjelokupan iznos naknade za prodane CER-ove i/ili EUA-ove i da RS uplaćuje 60% od ukupnog iznosa naknade u roku od sedam radnih dana na račun proračuna RS“, navodi se u članu 4.4. Sporazuma. "Nije dozvoljena komunikacija s javnim glasilima ili regulatornim tijelom po ovom Sporazumu bez prethodnog odobrenja Strana“, naglašeno je u članu 14.c. Sporazuma.

Javnost do danas ne zna ni gde je, ni kome je otišao dobijeni novac. Nije se razmišljalo o tome da se, ako Republika Srpska proda sva ili veliki deo svojih prava, u sledećih 20 godina  ne može otvoriti nijedan ozbiljan industrijski pogon ili termoelektrana.  

Za stanovništvo ni vazduha, ni para.

Bez moralnih vrijednosti

Ekonomski rast ne znači i razvoj, jer sve zavisi kako se ta uvećana vrednost raspoređuje i troši. Iskustvo Bosne i Hercegovine je jasno: najviše novca odlazi u neproduktivnu javnu potrošnju, dok korupcija nagriza apsolutno sve - od ekonomskog rasta do kulturnog napretka, bacajući u blato sve moralne vrednosti.

Direktni kanali kojima korupcija podriva ekonomski rast i razvoj su javna potrošnja i investicije, privatne i strane investicije,  ljudski kapital i kvalitet uprave.

Javna potrošnja i javne investicije diktiraju tempo korupcije. Dok se vrednost privatnih dobara iskazuje novcem na tržištu, vrednost javnih dobara se iskazuje brojem glasačkih listića na izborima. Otud javna uprava i javna preduzeća postaju partijski glasački depoi, a javne investicije su sračunate na jeftino podilaženje glasačima ili prema mogućnosti da se ostvari veća privatna korist. Trebalo bi da kroz politički proces država saznaje sklonost svojih građana, na osnovu čega formuliše sistem poreza, kojim pravedno i efikasno prikuplja sredstva za finansiranje javnih dobara. Ali, avaj! Fiskalna nestabilnost je direktno proporcionalna nivou korupcije, jer se manjak sredstava nadoknađuje kroz uvođenje novih nameta ili povećanje postojećih, u čistom eksperimentu i  podilaženju jednoj  grupi na teret druge. Da ne govorimo o povlaštenima, koji godinama ne izmiruju obaveze prema budžetu i fondovima.

Zdravstvena zaštita kao javno dobro

Posebno tužan deo priče je da su nam javna dobra najskuplja u Evropi, zbog količine „ugradbenih“ elementa i ljudi. Poređenje cena gradnje  jednog kilometra autoputa u BiH i Evropi sve govori. Antologijska je i priča o krečenju istih škola više puta, dok su obližnje privatne vile nicale, ili gradnja sportskih dvorana u svakom gradiću, iako odsustvo finansiranja sportske kulture jasno upućuje da su se lokalni moćnici bavili onom drugom vrstom „sporta“.  Dugovi sistema zdravstvene zaštite u oba entiteta procenjeni su na nekih dve milijarde. Toliko o zdravstvenoj zaštiti  kao javnom dobru.

Ozbiljne strane investicije ne dolaze u visoko korumpirane zemlje, dok špekulanata i firmi sumnjive reputacije ima nebrojeno. Lako potkupljivi lokalni moćnici odobriće i stimulisaće i potpuno nebulozne i štetne sporazume, proglašavajući ih istorijskim investicijama ili primerima uspešnih privatizacija: TE Gacko, TE Ugljevik, Tg Birač, Naftna industrija Republike Srpske, Feroelektro, Agrokomerc...Lista slučajeva sa opisima mogla bi da bude dugačka koliko i ovo autoputa, što Bosna i Hercegovina ima. A da se nije kralo koliko jeste, danas bi bila premrežena sva.

Blokirani računi  

Druga strana medalje je šuma propisa i skrivenih troškova, nerešeni imovinsko-pravni odnosi – jedan od plodova partokratije i zbrinjavanja „svojih“. Svako pojednostavljenje procedure smanjilo bi tu interesno odanu i korumpiranu vojsku. Ni domaće investitore taj problem ne zaobilazi, plus reketiranje. Iz  proizvodnje, na primer, valja izneti keš kako bi se izvršilo „podmazivanje“ nadležnih čivija, a taj trošak se mora negde ugraditi: ili poskupljenjem proizvoda ili smanjenjem naknada radnicima. Ukoliko je baš u pitanju povlaštena firma, može kasniti i sa uplatama obaveza ka budžetu i fondovima. „Čuvenim“ investitorima je dopušteno sve, posebno ako su „naši“: dovoljno je pogledati iznos neplaćenih obaveza jednog Swissliona ili Rafinerije Brod. Da li je moguće proceniti troškove, posebno oportunitetne (oportunitetni trošak- trošak propuštene mogućnosti) na ovaj način stvorene neizvesnosti i po poslovni sektor i po poreske obveznike? U januaru je u BiH bilo blokirano ukupno 71.229 računa poslovnih subjekata, od čega je 59.864 imalo bar jedan blokiran račun. Među njima su privredi subjekti, zdravstvene ustanove, agencije, zadruge, benzinske pumpe, ali i opštine i mesne zajednice.

Kad si podoban i na stalnoj i garantovanoj plati, zaštićen kao retka vrsta od otkaza, koji ti je podsticaj za sticanje veština i učenje? Nikakav, naravno. Prihodi u javnoj upravi premašuju veštine i znanja zaposlenih, a posebno je destimulativno okruženje stvoreno jazom između plata u javnom i privatnom sektoru za istu vrstu i nivo obrazovanja. Nije isključen ishod po zdravlje svakog onog ko vidi taj veliki nesklad između veština i prihoda, bilo da se radi o precenjenosti u javnom sektoru ili potcenjenosti u poslovnom privatnom sektoru. Apatija u ovoj zemlji je postala konstanta. Jedina, posle onih čuvenih „odbrana nacionalnog interesa“, „nacionalne ugroženosti“ i „konstitutivnosti“. Interesne, najčešće. To  je, zapravo, najbolje đubrivo, najbolji stimulans, najbolja hrana za cvetanje korupcije.

Progresivan rast privatne imovine vladajućih elita

Zato kvalitet uprave stalno pada, efikasnost vlade da odgovori potrebama građana uslovljena je političkom ili privatnom koristi, odgovornosti za (ne)činjenje gotovo i da nema, a kadrovi koji su primljeni kao podobni i politički za ovakav način uprave, ispisuju dalje regulativu. Pa i ovu reformsku!  Kakav kvalitet mogu nekvalitetni ispisati? I kakva može uopšte da bude kredibilnost institucija? Naime, nije dovoljna samo politička podobnost, već i podobnost da se uklopi u ovakav zatvoreni sistem korupcije, neznanja i neodgovornosti. Sve dok se konačno taj zatvoreni sistem ne otvori u jednom drugom – zatvorskom. Za najodgovornije. Čija imena svi znamo, posmatrajući progresivan rast privatne imovine i regresivnu politiku i retoriku.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Creative Commons Lizenzvertrag This article is licensed under Creative Commons License.