Marijana Šećibović: Ženska politička platforma kao vlada u sjeni i korektiv postojećih politika

Marijana Šećibović: Ženska politička platforma kao vlada u sjeni i korektiv postojećih politika

Portret

„Ja zagovaram politiku koja nije politika konfrontiranja, nego politika iznošenja dobrih rešenja i dobrih ideja. "

Creator: M. Radovanović. Creative Commons License LogoOva slika je pod Creative Commons License licencom

Marijana Šećibović je dekanesa Visoke škole za turizam i menadžment u Konjicu, a njena uža specijalnost je područje komunikologije. Dolazi iz Kraljeva u Srbiji, ali se prije deset godina preselila u Bosnu i Hercegovinu. Sa profesorom Refikom Šećibovićem, svojim suprugom, 2011. godine je osnovala Visoku školu za turizam i menadžment u Konjicu, jedinu specijaliziranu školu za turizam u BiH. Marijana je osamnaest godina radila u oblasti obrazovanja u Srbiji. Od 2001. do 2004. godine bila je načelnica obrazovanja za Raški, Rasinski i Moravički okrug u Vladi Republike Srbije u vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića, a naredne tri godine obnaša funkciju savjetnice ministra za obrazovanje pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike u Ministarstvu ekonomije. Pored profesorskog i akademskog angažmana, u BiH se Marijanin društveni angažman proteže i na politički i zagovarački – članica je predsjedništva političke partije Nezavisni blok, te je nedavno samostalno pokrenula i ideju kreiranja Ženske političke platforme/mreže, zagovaračke inicijative čiji je cilj da postane respektabilan faktor na političkoj sceni BiH.

U Srbiji je Marijana napravila mnogo toga u profesionalnom smislu. Uz smijeh prepričava kako joj je suprug govorio da BiH nije za nju: „Govorio je 'Ti si oštra', a ja sam odgovarala da je Bosna i Hercegovina idealna za mene. I dalje mislim da je tako.“ Kao univerzitetska profesorica koja predaje komunikologiju, mnogo pažnje posvećuje komunikaciji, te smatra da sve nedaće u društu proističu iz lošeg razumijevanja, odnosno nedostatka međusobnog slušanja. Obrazovanje je, pak, u fokusu njenog rada i djelovanja. „Obrazovanje je nešto od čega sve zavisi, i od čega sve počinje“, kaže Marijana.

Nakon što su se preselili u BiH, odakle je njen suprug porijeklom, nisu mogli pronaći zaposlenje. „Dvije i po godine smo putovali od severa do juga BiH ne bi li opstali. Svake sedmice smo prelazili po 1000 kilometara.“ Marijana je pokušala dobiti angažman na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, te je prijavila izlaganje na jednoj konferenciji na temu odnosa štampanih medija prema reformi obrazovanja u Srbiji od 2001. do 2010. godine. „Nakon izlaganja, pokojni profesor Vladimir Štambuk, koji je predsedavao sesijom, pitao me je u kojoj sam ja to Srbiji živela. Ja sam mu rekla 'Profesore, Vi i ja nismo živeli u istoj Srbiji. Vi ste bili miljenik sistema, a ja sam bila protiv tog sistema.' Ako ne prihvatite ono što se od vas traži, vi ste nepoželjni. Ja sam tim izlaganjem sebi zatvorila vrata na Palama.“ Kako bi mogli raditi, Marijana i Refik odlučili su osnovati Visoku školu za turizam i menadžment, gdje danas studenti/ce mogu izabrati između studijskih programa Menadžment u turizmu, Geoturizam (jedinstven u jugoistočnoj Evropi), Menadžment informacionih tehnologija, Osnove menadžmenta i Komunikologija i turizam.

Zagovaranje politike dobrih rješenja i ideja

Loša situacija u oblasti obrazovanja u BiH je djelovala kao motivacija Marijani da započne neku novu priču, i da pokrene inicijativu Ženske političke platforme/mreže. „Želim da pokažem da žene znaju, mogu i umeju bez problema voditi jednu državu. To nam je prije nekoliko dana poručio i španski premijer, kada je od 17 ministarstava 11 dodelio ženama.“ Marijana je radila sa ženama iz različitih političkih partija (SDA, HDZ 1990, SDP...) na treninzima iz oblasti komunikacije i javnih nastupa. „Kad god sam radila sa ženama, moja poruka je uvek bila – budite solidarne. Žena treba da glasa za ženu. Ako mi ne podržimo jedne druge, ne možemo očekivati da će nas muškarci podržati. U ovoj tradicionalnoj i zatvorenoj sredini, gde vlada palanački duh i gde živimo palanački mentalitet, nemoguće je očekivati da vas muškarci podrže.“  Ženska politička platforma/mreža je produkt Marijanine želje da kreira prostor za društveno i zagovaračko djelovanje sposobnih i edukovanih žena koje mogu napraviti promjenu u BiH.

„Ja zagovaram politiku koja nije politika konfrontiranja, nego politika iznošenja dobrih rešenja i dobrih ideja. Smatram da ima puno kompetentnih žena u bh. društvu i da ništa ne predstavlja prepreku da i žene budu reper postojećoj vladi. U sklopu platforme ne vidim samo političarke, nego i žene iz raznih priča, koje imaju znanje i hoće da pokažu da mogu biti nositeljice odgovornosti. Ovde se sve svodi na postupke koje činite. Ja potenciram odgovornost za neučinjene stvari. Ako ste bili u prilici da nešto učinite, a niste to učinili, vi ste za to odgovorni. Ako ste imali mogućnost, a niste učinili ništa dobro, to je vaša odgovornost, veća nego ako ste nešto 'profulili' u poslu“, pojašnjava Marijana.  Njena ideja je da platforma djeluje kao vlada u sjeni, i da služi kao korektiv postojećih politika. Pri kreiranju platforme, Marijana je u obzir uzela četiri ključna stuba, a to su zdravstvo, obrazovanje, kultura i pravosuđe. „To su četiri stuba na kojima počiva snaga jednog društva. Od obrazovanja zavise privreda i ekonomija. Zdravstvo je bitno jer, ako nemamo zdrave ljude, nemamo s kim raditi. O stanju kulture ne trebamo ni govoriti, a na kraju, funkcionalno pravosuđe je bitno kako bismo prekinuli lanac korupcije i mita.“

Mnogo žena u bh. društvu radi sjajne stvari, ali Marijana kaže da su u pitanju pojedinačni napori, dok, ako se umreže, žene mogu postići mnogo više, i dati najbolji dio sebe za određeni cilj. „Žene su uključene, i imaju želje i intencije da nešto promene nabolje, ali nisu na mestima odlučivanja. Ako se umrežimo, ako izvršimo pritisak, postoji prostor za uspeh.“ Marijanin cilj je ohrabriti bh. žene da kažu svoje mišljenje, i da postanu svjesne da mnogo toga zavisi od njihove uključenosti u javni život i djelovanje. „Naše tradicionalno vaspitanje od žene očekuje da bude majka, domaćica, ljubavnica, da zadovolji sve ono što se od nje očekuje, a niko ne pita šta žene očekuju od sebe. Ako može jedna tradicionalna Španija da napravi taj presek i da kaže: 'Sada su na redu žene', ako to može i jedna Kanada, jedna Francuska, zašto mi to ne bismo mogli na Balkanu?“

Sa znanjem ste dobrodošli na svako mjesto

Njena želja je također povećati i nivo zagovaranja u oblasti obrazovanja. „Često kažem da obrazovanje u BiH ima genocidan karakter. Jasno mi je da to zvuči ozbiljno, ali manjak ulaganja u obrazovanje i nebriga o mladima rezultiraju uništavanjem naroda. To jeste ozbiljna reč, ali i ovo su ozbiljna dela. Taj manjak ulaganja i nebriga o ljudima imat će ozbiljne posledice.“ Kao osoba koja svakodnevno radi sa mladim ljudima, Marijana izražava žaljenje što mladi u BiH nemaju puno ambicija, i uglavnom su fokusirani na to kako da što prije zarade novac. „Studentima i studenticama govorim da, ako imate cilj, želju, ambiciju, nije vam potrebna veza da dobijete posao. Znanje niko ne može da vam uzme. Bilo gde da se nalazite, sa znanjem ste dobrodošli na svako mesto.“ O trendu masovnog odlaska mladih ljudi iz BiH, Marijana kaže: „Mislim da oni ne odlaze zato što nema posla, nego zato što više ne mogu da iznesu pritisak koji politika stalno diže među ljudima. Osnovno kršenje ljudskih prava je kada kažete da u BiH žive tri konstitutivna naroda. A šta su ovi ostali? Kada svojim studentima i studenticama svakog 1. oktobra podelim indexe, stavim im unutra isprintanu pesmu Rudyarda Kiplinga Ako. Kažem im da sačuvaju tu pesmu, jer mnogo je iskušenja u životu, a na kraju je najteže biti čovek.“

Pored svog posla, Marijana nastavlja sa svojim društvenim angažmanom, jer vjeruje da je obaveza akademskog građanina/ke da bude društveno angažovan/a. „Ako to ne bih radila, osećala bih se strašno beskorisnom u životu. Uvek ima prostora da date jedan deo sebe. U Kraljevu sam ostavila Srednju umetničku školu, u BiH ću ostaviti fakultet. Za života sam napravila dve obrazovne institucije. I kad razmišljam o tome, pomislim – malo li je! Ali, ja verujem u projekat koji sam pokrenula, jer znam da postoje žene koje su sjajne stručnjakinje u svojim oblastima, koje imaju šta da kažu, koje su vrlo respektabilne i ne boje se da iznesu svoje mišljenje.“ Ona smatra da, ako država ulaže u svoje ljude, ljudi su dužni to državi vratiti. „Ekonomski institut u Beogradu je devedesetih godina radio istraživanje o tome koliko košta pravljenje jednog intelektualca/ke, od početka obrazovanja, pa do kraja studija. Devedesetih godina je to bila cifra od 300 000 dolara. U proteklih 25 godina, recimo da je ta cifra porasla na 500 000 dolara. Ako je pomnožimo sa 80 000 mladih koji su prošle godine otišli iz BiH, postaje nam jasno koliko je novca izašlo iz BiH.“

U narednom periodu, Marijana će raditi na stabilizaciji ideje Ženske političke platforme/mreže prije predstojećih izbora. „Želela bih da spremno dočekamo to što nam dolazi, te da u periodu kada se budu dešavale kampanje možemo ljudima da sugerišemo šta treba da promene. Mislim da su promene moguće i da su nužne. Ako ove jeseni nešto ne promenimo, bit ćemo u dubokom problemu. Ako ne budemo delovali, svako u svom domenu, nećemo ništa promeniti. Očekujem da se do jeseni dobro konsolidujemo, i da spremno dočekamo i one koji dolaze i one koji ostaju, i da kažemo šta ne valja, te da predložimo šta bi moglo funkcionirati bolje. Niko nas ne treba posmatrati kao protivnice, nego kao dobronamerne savetnice i saradnice.“

Povezani sadržaji

  • Plan B - Bosanke: Jadranka Miličević

    "Ne može se ovo raditi ako to ne voliš, ako iskreno ne vjeruješ u ideje ravnopravnosti i prihvatanja različitosti i ako istinski ne želiš neku promjenu. Građanski aktivizam je jedina šansa da dođemo do promjena u BiH i da napokon i mi sjednemo na zelenu granu." - Jadranka Miličević

  • Plan B - Bosanke: Amra Babić

     Amra Babić je bh. političarka na poziciji načelnice Općine Visoko. Nakon što je smijenjena sa mjesta ministrice voljom nove parlamentarne većine, kandidirala se kao nezavisna kandidatkinja za mjesto načelnice općine Visoko. Novi mandat je dobila do 2020. godine. U intervjuu za hbs govori o njenom uspjehu, ženama u politici, kao i o onome što stvara poteškoće u razvoju bosanskohercegovačke politike.

  • Plan B - Bosanke: Aida Kalender

    Aida Kalender je kulturna radnica i aktivistkinja čije se ime veže za brojne inicijative od društvenog značaja od kraja rata pa naovamo. Počev od Radija ZID u ratnom periodu, pa do najrecentnije građanske akcije “Ja sam Muzej” koja je rezultirala ponovnim otvaranjem Zemaljskog muzeja BiH u septembru 2015, Aidin društveni i kulturni angažman se proteže kroz posljednjih dvadesetak godina.

    Autor/ka Masha Durkalić
  • Plan B - Bosanke: Marija Vuletić

    Marija je koordinatorica za LBT projekte Fondacije CURE u Sarajevu, gdje radi na proširenju i uspostavljanju mreža žena i organizacija koje se bave ženskim pravima u BiH i na Balkanu. Marija ima 26 godina, studirala je u SAD i zagovara LBT prava na tri kontinenta.

    Intervju sa Marijom (na engleskom jeziku) je vodila Zareen Van Winkle

    Autor/ka Zareen Van Winkle